Шкотски историчар Нил Фергусон, када тражи одговор на питање зашто Европа пропада, овако сагледава ствари. Европа је успела захваљујући „протестантској радној етици“ о којој је толико писао Макс Вебер. Протестанти су били верници. Њихову етику је обликовало хришћанство. Данашња Европа је далеко од хришћанства. Зато је далеко и од некадашње „протестантске радне етике“ која је допринела њеном успону, развоју и данашњем богатству. Због тога Европљани мање раде него било ко други на свету, више троше, баве се доколицом, а не суштинским стварима.

У прилог овој тези иду и слике са последње Евровизије. Овај културни догађај је некада осмишљен да би се повећала културна размена између европских народа, да би се различити народи боље разумели, једни друге прихватали и једни о другима учили. У шта се претворила Евровизија данас? У манифестацију са брадатим певачицама и певачима у сукњама. Сви певају на једном, енглеском језику. Од некадашње културне размене и разумевања није остало ништа. Данас Евровизија служи да би се формирали нови културни обраци и промовисали међу европским народима. А ти обрасци немају везе са европским културним наслеђем, било оно протестантско, католичко или православно. Ти обрасци немају везе са етиком. Тако се подстиче растурање традиционалног друштва, породице, накарадности проглашавају нормалним и прихваћеним појавама. Европа која нам се нуди данас може само убрзати пропадање које описује Нил Фергусон. Још мање ће се радити, још мање ће се рађати, све више ће се трошити и окретати доколици. Суштином се нико неће бавити. А суштина је, да се на такав начин Европа још дуго не може одржати. Ни економски, ни војно, ни популационо… Она ће пропасти, брже него што очекују и највећи песимисти. Јер, ко ће је бранити од Исламске државе и милиона емиграната који чекају на либијској обали? Кончита Вурст!

Прочитај без интернета:
13 гласa