Борис Степанов

У Бриселу нису никада крили свој однос према шефу кабинета министара Мађарске Виктору Орбану. Он је ствари увек називао правим именом и увек се трудио да заштити своју земљу од спољне управе Европске уније. Прошле године када је Орбан први почео да на својим границама подиже оградне зидове како би се заштитио од таласа миграната, на њега су сви гледали преко рамена. После се испоставило да је Меркелова узалуд учила Мађаре. Јер – Mађари су успели да смање притисак избеглица. Ако је у 2015.години њих у Европи било скоро 2 милиона, ове године их је укупно 600 – 700 хиљада.

Италијански премијер Матео Ренци је такође говорио својим колегама, и то не једном, да миграциони талас Европску унију вуче ка дну и до помаже њеној дезинтеграцији. Такозвано јединство се претвара у илузију. На неформалном самиту Европске уније у Братислави немачка канцеларка се надала да ће јој италијански премијер пружити праву подршку. Међутим, завршна резолуција је прихваћена уз велике напоре. Меркелова и Оланд су позивали Ренција на завршну конференцију за штампу како би потврдио да је у европској великој кући све у реду и у складу. Али – Ренци је кренуо на демарш и одбио је да поред немачке канцеларке и француског председника игра улогу статисте. Зашто, ако је заиста самит у Братислави само скицирао огромне проблеме. А до марта 2017.године, када у Риму буде одржан јубиларни самит, посвећен шездесетој годишњици ЕУ, биће их још више.

Ренци одлично схвата да ће пред велики празник бити много трке и да ће се, како би сви гости остали задовољни, потрошити много новца. А Италија има много проблема, тако да и са новцем ништа није како треба. Матеу Ренцију је сада најважније да се позабави отклањањем последица скорашњег катастрофалног земљотреса. Шта више, италијански премијер ће једног недељног дана између 15. новембра и 5.децембра одржати национални референдум на коме ће се решавати и његова судбина. Италијански премијер је иницирао уставну реформу. Он жели да смањи улогу горњег дома Сената и да покуша да нова овлашћења која се односе на власт пренесе на регионалне владе.

Наравно, Рим не намерава да се сасвим посвађа са Берлином и Паризом. Ради корекције својих даљих односа са Меркеловом и Оландом Ренци је 18.октобра обавио званичну посету Вашингтону. Обами је остало још врло мало времена у Белој кући. Али пре него што изађе из високе политике њему је потребан разговор у четири ока са господином Ренцијем, кога је он увек сматрао за поузданог и блиског савезника. „Будућност Европе“ у многоме зависи и од Италије. Најважније је да се загладе буџетски проблеми Рима, јер Ренци не крије да Италија намерава да прекорачи ограничења која се односе на дефицит буџета. Једноставно су му потребна допунска средства за решавање ситуације са избеглицама и за заштиту од последица земљотреса. Јер, како се каже, иначе се више неће дићи на ноге. А Обама може да притисне не само Брисел, већ и Париз и Берлин. Његова реч се још увек слуша. Висока политика, као што је свима познато, то је баш велика игра. А то зна и Матео Ренци. Сада је час да се од Европске уније исцеди колико год се може. До 60-годишњице Европска унија ће бити у садашњем саставу. А затим? Ко би то знао. Британски пример је заразан.

Прочитај без интернета:
6 гласовa