Златко Богатиновски

Према писању француског листа Уест-Франс, који се позива на руске новине „Вести“, украјинско министарство културе од јуна месеца ове године прави списак светски познатих уметника који су ненаклоњени властима у Кијеву, који представљају чак и „претњу за безбедност Украјине“!

На листи, чији би садржај требало да буде објављен за десетак дана, тачније 3. августа, наводно се налази ни мање ни више, него 600 имена.

Да није трагична, вест би била смешна. Али, на жалост, украјинској трагикомичној властодржачкој екипи таква полуидиотска одлука, да уметници могу да представљају претњу за њихову државу, која се сваким даном све више урушава, али не због непријатељског деловања уметника већ политичара и разних шпекуланата свих врста, изгледа оправдана.

Чиме су, између осталих, филмски редитељи, српски Емир Кустурица и амерички Оливер Стоун, и глумци, француски Жерар Депардије и амерички Стивен Сигал, заслужили да се нађу на овој „почасној“ листи, која је створена очигледно уз интелектуалну асистенцију, а пре ће бити и потпуну креацију САД? И да ли ће украјинци, залупани или опчињени Америком, додељивати и „Оскар за персоне нон грата“, да све изгледа барем спектакуларно, кад је већ много глупаво.

Апсолутна заслуга за обезбеђивање места на овој листи је изузетан допринос светској културној баштини ових уметника. Пре свега филмској уметности. Очекујемо да се до 3. августа на списку појаве и композитори и музичари свих врста музике, оперски и остали певачи, сликари и вајари, књижевници, и остали.

Ова споменута „четири мускетара“ уметности, који угрожавају безбедност Украјине, имају нешто заједничко. Прво, сви су у већој или мањој мери лични пријатељи Председника Руске Федерације Владимира Владимировича Путина. И то им је „највећи промашај“ у животу и најозбиљнија препорука за боравак на овој несувислој листи.

Друго, пријатељи су Русије и руског народа. Ако је прво тешко опростиво, ово друго је у потпуности неопростиво.

Украјинцима се свако замерио на свој начин. Кустурица, између осталих и оваквим изјавама: „Ако је Путин Хитлер, онда је мајмун постао од човека“ (Емирова критика Хилари Клинтон за њену изјаву да је Путин исти као Хитлер), „Путин је тигар свилене душе“, „Хвала Богу да он постоји“, „Клинтон се некада смејао Јељцину, а погледајте како сада Обама гледа Путина“, итд. О успостављању блиских културних руско-српских веза и разним пројектима Кустуричиним, да не говоримо.

Оливер Стоун је отворено објашњавао грађанима САД шта се заправо дешава у свету, па и у и око Украјине, и да су САД прави кривци за сва светска ратовања а не Руси и Путин, коме је упутио још отворенију подршку. Њему је посебан минус то што намерава да сними документарни филм о „јакој личности“ Владимиру Путину, у коме би га приказао у потпуно позитивном светлу.

Жерар Депардије је пре пар година одлучио да не живи више у „корумпираној и исквареној“ Француској, већ у земљи која се бори за слободу читавог света, а то је Русија. Чак је узео и руско држављанство. То значи да се његови филмови више неће приказивати у Украјини нити ће његово име моћи да се спомиње у медијима. Верујем да ће то битно да га насекира и да нанесе одлучујућу штету његовој изузетној глумачкој каријери.

Шта рећи за Путиновог дугогодишњег пријатеља, између осталог и по вежбању, Стивена Сигала. Сигал је носилац црног појаса у аикидоу, који је учио у главној школи у Токију, у Јапану. Путин је носилац црног појаса у самбоу, руској борилачкој вештини, и у џудоу. Доживео је поклоњење свих великих мајстора џудоа данашњице приликом посете Јапану, који су му поклонили и врло високо почасно звање, као и, нешто касније, челници Светске теквондо федерације. Ако се око нечега добро разумеју њих двојица, то је свакако око борења. Јесу изузетни борци, Сигал на филмском платну, Путин на светској све турбулентнијој политичкој сцени.

Набрајати све успехе, награде и признања која су широм света ова „четири мускетара“ уметности добила би потрајало. То најбоље показује да су овом антикултурном акцијом украјинци себи дали још један ауто-гол који их сврстава у губитнике, и негаторе правих културних вредности.

После овакве неинтелигентне акције ће могуће уследити „интелигентна“ – величање уметника, било каквих, из времена Степана Бандере, и његовог идола, Адолфа Хитлера. Нацистичка квази-култура је и започињала своју нељудску мисију прављењем спискова уметника којима треба забранити рад и који су непријатељи Трећег Рајха.

Баш као и данашња нео-нацистичка власт у Украјини.

Прочитај без интернета:
12 гласa