Борис Степанов

Мађарска је решила да своју границу са Србијом затвори новим зидом. Већ неколико месеци Будимпешта покушава да се избори са огромним бројем избеглица са Косова, из Македоније  и земаља Блиског Истока. Зато што стотине хиљада људи  на све могуће начине покушавају да се из суседне Србије пробију у ЕУ. Мађарска је прва земља на  тешком путу не-легалаца, одакле их пребацују у Аустрију и Немачку.   Све је почело у пролеће ове године. Мађарска и српска мафија су схватиле да су наступила „златна времена“. На  граници на којој не постоје „катанци“ никада сви неће бити ухваћени. Преко  шуме и невеликих река их је  већ отпливало преко 60.000.  При том  већина њих тешко да се може назвати „сиромашним и несрећним“. Наилази се на „бегунце“ са скупим мобилним телефонима (у које су убачене GPRS карте као и „контакти са поузданим пратиоцима“). По мађарским селима уз границу са Србијом они користе пластичне банкарске картице, а на рачунима за које важе су, тако се бар прича, повећи износи новца у еврима. Јасно је да такве „јаднике“ врло пажљиво чувају структуре мафије. Постоји и ценовник – допремање до Аустрије је 5.000 евра по човеку, а до Немачке – 10.000 евра „по души“. Будимпешта и Беч највише страдају од илегалаца „деветог таласа“. Уосталом, о томе да Мађарска треба да се огради зидом и бодљикавом жицом од  Србије није само једном говорио један од вођа аустријске партије „Слобода“ (FPO)  Јохан  Гуденус. Он је једноставно сигуран да због избеглица са Блиског Истока (који преко Грчке и Македоније) беже у ЕУ, као и због „илегалаца са Косова и из Македоније“, сву одговорност треба да сносе САД.

Јасно је да свака земља има границу  трпљења.  Мађарска тешко може да се назове  најбогатијом земљом ЕУ, јер Мађари баш не живе у благостању. Њихове власти не желе да на себе преузму бригу о „сиротим илегалцима са прошлошћу мафијаша“.

Будимпешта је једно време ћутећи трпела налет са југоистока Европе. Затим   је изјавила да се привремено обуставља поштовање такозваног протокола „Даблин III“ који је земљама ЕУ дозвољавао да илегалне мигранте саме шаљу у ону земљу Уније из које су прво дошли у ЕУ, а то значи – у Мађарску. На пример, „илегалац“ се пробио до Аутрије, Немачке или неке друге богате земље ЕУ, али је тамо доспео у руке локалне полиције. Тада га по кратком поступку депортују. У Бриселу је „мађарски талас“ натерао  бирократску елиту да почне да се нервира. Почела је Виктору Орбану да прети санкцијама и другим малтретирањем. На крају је Будимпешта кренула ђоном и „Даблин III“ сасвим оставила. Али је одмах упозорила да уколико у најскорије време не буду припремљена сва документа која се тичу миграционе политике, Мађарска ће да се заувек одрекне „Даблина  III“. Брисел не искључује могућност да ће у најскорије време илегалне избеглице бити  по квотама принудно  дељене свим земљама, чланицама ЕУ.

Дуел између Будимпеште и Брисела се наставља. Руководилац мађарског Министарства иностраних послова Петер Сијарто је потврдио да ће његова земља свакако да изгради привремену ограду на граници са Србијом. Чека се само одлука парламента, без које  постављање ограде неће почети. Министар је такође упозорио српске власти да „та принудна мера“ никако неће утицати на односе Србије и Мађарске. „Немамо шта да разговарамо са Београдом, морамо да се одбранимо од таласа илегалаца“ – изјављују званичне будимпештанске особе. Мађарске пограничне регије одавно „стењу зато што имигрантска најезда  нема краја“. Обични Мађари само желе да њихова централна власт успостави ред. Наравно да ЕУ нема превелику жељу да се  тим проблемом посебно бави а, уосталом, буџет ЕУ једноставно нема новца за то. Највероватније је да ће ограда бити изграђена врло брзо, и то сопственим новцем. Чак није искључено ни да  сељаци који живе на граници са Србијом неће дати колико могу за „одбрамбени објекат“. Већ има села која су почела да добровољно шаљу новац. и то не мали. Уколико их ЕУ не заштити – они се морају спасавати сами. „Мађарски брод је препун, нико не жели да се удави“.

Прочитај без интернета:
2 гласa