Почасне гошће у Хрватској, током прославе „Олује“ биле су и жене из удружења „Мајке Сребренице“. У БиХ, иначе, ова организација има запажено место у јавном и донекле политичком животу. Већ је сама посета приквукла одређену пажњу.

Наиме, „Мајке Сребренице“, које су неколико пута тражиле од званичника Србије и Српске да саосећају са њима и поклоне се жртвама злочина, изгледа не саосећају са жртвама „Олује“, највећим етничким чишћењем на тлу Европе од 1945. године. Уз то, ако је за њих злочин у Сребреници-геноцид, како онда описати страдање Срба из Хрватске.

Још је више буре изазвала изјава Мунире Субашић, која је рекла „да није било ослобођења Книна, можда би било и другог геноцида у Бихаћу“. Срамотно и тужно. За Муниру остаје да се изјасни после овога: да ли је и Младићев улазак у Сребреницу био ослобођење. Ако је за њу Готовина „омиљени генерал“ који је „ослободио Книн“, зашто онда и Младић није ослободио Сребреницу? Такође, из угла српских жртава из Братунца, Кравице и Саса, може се и рећи, а користећи се изјавом несретне Мунире: „да није било ослобођења Сребренице, наставило би се убијање Срба у Подрињу“. Можда је Младић спречио геноцид! Требало би о свему овом да поразмисле „Мајке Сребренице“.

Жртве се не могу делити, нити злочини оправдавати. Ако им је заиста до истине стало. Ако им је стало до политике, онда могу и овако. Само треба да знају: политичка батина има два краја. Одласком у Хрватску и овим изјавама „Мајке Сребренице“ су извукле дебљи крај. Тешко је да ће их у Србији ико више озбиљно схватати.

Прочитај без интернета:
10 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ