Борис Степанов

После британског напуштања уједињене Европе Европска унија постаје све уситњенија и дељенија на блокове и групе. Запад се све чешће по већини питања  договара са Севером, а Исток се солидарише са Југом. Још пре две године било је немогуће нешто такво и замислити. Крајем августа госпођа Меркел је на све могуће начине покушавала свима да докаже да се она мења набоље. Још недавно су је називали „главни европски диктатор“ који тера Европљане да јој се потпуно потчињавају. Али последње недеље августа канцеларка Немачке је посетила Италију, Естонију, Чешку, Пољску, а у својој резиденцији Мезеберг се састала и са премијерима Холандије, Шведске, Финске, Данске, Словеније, Бугарске, Хрватске и канцеларом Аустрије. Како се сада говори у многим престоницама старог континента, после тих сусрета и разговора Меркелова је почела да доноси одлуке на бази консензуса.

Истина, Берлин за сада није нашао заједнички језик са Варшавом. Највероватније је да две даме – Ангела Меркел и Беата Шидло – једна другу не трпе. Да није било новинара и ТВ камера, оне су без публике могле једна другој да кажу такве ствари да би дошло до општеевропског скандала. Али висока политика не дозвољава емоције. Мада се Меркел и Шидло труде да  претерано не дотичу историјске супротности, нови проблеми се најчешће појављују због Пољака. Они се на све начине труде да торпедирају изградњу „Северног тока – 2“. Меркел због тога бесни, али је она ипак дипломата највишег ранга. Варшава све чешће иступа са антинемачком реториком и окривљује Немце за егоизам. Наравно, Берлин хоће да постане главни за транзит гаса из Русије. Меркеловој нису потребни проблеми са транзитом преко Украјине која већ неколико година тера немачки бизнис да се нервира. Посебно зими, која уопште није далеко. У новембру је већ прохладно, гас ће се користити у великој количини, а у Кијев и неразумљивог председника Петра Порошенка се тешко може поверовати. Он упорно камчи новац  од свих – Немаца, Француза, Американаца. Дају му га са огромним каматама, али се сваки износ, милионски, било доларски, било у еврима, моментално раствара  се – у Кијеву се намножило толико корупционаша и зеленаша, да га за све очигледно нема довољно. Док трепнеш покраде се свака транша – Бајденова, Ангеле Меркел, или госпође Лагард.

Варшава у „бици за гас“ хоће да подржи Кијев. Јер „Северни ток – 2“  и њу лишава могућности да заради на транзиту. Меркеловој је, како многи сматрају, досадило да се смешка и да моли Украјинце и Пољаке да играју по прописима. Свако стрпљење има крај. Не треба да се заборави да је Пољска најближи сарадник САД у Источној Европи. Беата Шидло и Анджеј Дуда само чекају да им Вашингтон да налог и  тај налог  се одмах извршава. Тим пре, што је Варшава прва одбила да се потчини Меркеловој. Пољаци желе да источну границу ЕУ са Русијом уз помоћ НАТО-а и САД претворе у неприступачну тврђаву, а Берлин за сада на то  гледа са великим опрезом. Пољски десни националисти из парије „Право и праведност“ на челу са Јарославом Качинским на власт су дошли пре скоро годину дана – у октобру 2015.г. За тројку Качински-Дуда-Шидло Меркел се претворила у право страшило са којим је тешко пословати. А уколико тријумвират добије било коју могућност да Берлину ћушне палице међу у точкове он ће то учинити са огромним задовољством. Али Ангелу пољски лидери неће успети да надмаше. Она обично нежно намешта постељу, али је та постеља јако тврда за спавање.

слика http://www.bbc.com/russian/features-36652631

Прочитај без интернета:
7 гласовa