Борис Степанов

Још само пре неколико година госпођа Хилари Клинтон, која је у време првог председничког мандата Барака Обаме била на челу Стејт департмента САД, бавила се активним подржавањем исламских преврата у Тунису, Египту, Либији и Сирији. Те преврате су у Вашингтону називали „арапско пролеће“.  До чега је то довело на Блиском Истоку данас знају и мале бебе. Времена су се променила  – госпођа Клинтон се постепено претвара у „мудрог лабуда“ који машта да ће у новембру ове године победити у трци за Белу кућу. Демократе данас типују на госпођу Хилари, јер Џо Бајден је отпао сам, а остали демократски кандидати су толико слаби да на  политичким сусретима и у телевизијским дебатама могу само да играју статисте.

У следећих неколико месеци републиканци ће углавном причати да су Барак Обама и његова бивша главна помоћница за спољну политику ратове у Ираку и Авганистану завршили само формално. Наравно, суштина није у томе да Американци када одлазе из било ког дела света у суштини у њему остају заувек. Али овога пута је ту ипак дошло до грешке. Они су у Авганистану отворили пут талибанима, а у Ираку исламским терористима, који су почели да формирају свој Калифат. Сада демократе морају на брзу руку да исправљају грешке које су сами починили. Тако је главни кандидат, Хилари Клинтон, засукала рукаве. Крајем децембра 2015. на предизборном митингу у граду Берлин (држава Њу-Хемпшир) она је читавом свету дала на знање да ДАИШ на Блиском Истоку чини геноцид над хришћанима и другим верским мањинама. Некадашња „прва леди“, сенатор  и  државни секретар САД је и за саму себе неочекивано прогледала: „Сада сам сигурна да је… оно што се дешава – геноцид, намерно уперен на уништење живота, на брисање са земљиног лица хришћана и других верских мањина“.  Да ли је требало да се изазивају дугогодишње кланице са стотинама хиљада људских жртава и милионима избеглица који су преплавили читаву Западну Европу, да би се убедили да ДАИШ не жали и неће жалити никога – ни хришћане, ни муслимане – ни своје, ни туђе? Пре неколико година амерички естаблишмент је типовао на „арапске револуционаре“ који је требало да у регион донесу демократију. Уместо тога они су донели хаос, раздор и сиромаштво. А данас Хилари Клинтон барем то признаје.

Такав је политички тренд, јер ће иначе бирачи да окрену главе и да нађу млађу и не толико лукаву кандидаткињу за место „хромог патка“ Барака Обаме. Госпођа Клинтон је искусни политичар, она ће запањивати свет својим „открићима“ још дуго – све до јесени 2016.године.

Прочитај без интернета:
22 гласa