Изненадно хапшење ратног команданта муслиманских снага у Сребреници Насера Орића поново је подгрејало наду родбини Орићевих жртава да ће злочинац бити осуђен.

Први пут када је Орићу суђено, у Хагу, он је очекивано ослобођен оптужби. Као и Рамуш Харадинај.

Међутим, та нада је брзо испарила. Немушто реаговање представника институција Републике Србије и затеченост српских политичара (председник Александар Вучић је чак говорио о „господину Орићу“, замислите како би звучало да се изговара „господин Менгеле“) доказ су да Београд сада уопште не зна шта ће.

На крају, ако је веровати чаршијским причама, српско тужилаштво ће уступити предмет колегама из БиХ па ће против Орића бити вођен процес у Сарајеву.

Треба ли уопште сумњати како ће се тај процес завршити!?

Остаје отворено питање: зашто Србија уопште подиже ове оптужнице? Чему цела представа против „господина Орића“, као што је некада била представа са хапшењима „господина Чекуа“, „господина Тачија“…

На питање зашто су швајцарске власти ухапсиле Орића баш сада није тешко одговорити?

Све је у функцији дестабилизације БиХ. Орић је ухапшен у сред припрема за обележавања 20 година од догађаја у Сребреници, чему се у Сарајеву посвећује огромна пажња. Емоције кулминирају, држе се надахнуте беседе, поново отвара тема „геноцида“, а сада на све још долази и хапшење „сребреничког хероја“ Орића по потерници из „геноцидне Србије“.

Све игре и игрице око годишњице Сребренице усмерене су ка организацији „босанског пролећа“. Које ће, све су прилике, почети новим међуетничким заоштравањем и блокадом свих институција у БиХ.

Прочитај без интернета:
7 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ