Пише: Златко Богатиновски

Још одјекује и Европом али још више и Европском Унијом историјско грчко „Oxi“ илити „НЕ“ споразуму са међународним кредиторима и њиховим бесконачним ултиматумима грчкој држави и грчком народу. Или пљачкању Грчке, јасније речено. После очекиване „победе“ на прошлонедељном референдуму (ето како и одлучно „Не“ постаје „Да“ за достојанство читавог народа), народу, пре свега присталицама „Сиризе“, први се обратио човек који је ужасно много нервирао уштогљене министре финансија земаља чланица ЕУ (по њиховим речима) на досадашњим састанцима, Јанис Варуфакис.

 Изговорио је само две једноставне али суштински важне реченице: “Не желимо нове позајмице, не желимо нове мере штедње, ни нове преговоре који се стално враћају на исто стање. Два главна циља су – нове реформе и реструктуирање дуга”.

Први пут се десило да се неко супротстави, не само ММФ-у, већ битно снажнијој екипи „за утеривање дугова“. „Минотаурска тројка“ (ММФ, ЕЦБ-Европска централна банка и ЕК-Европска комисија) је први пут осетила не само отпор, већ и страх због тог грчког бунта.

Они који су друге плашили затварањем банака, неисплаћивањем плата и пензија, банкротом државе, па чак и грађанским ратом, сада су сами заплашени ефектом грчког „цунамија“. Велико је питање ко ће све ту, у ствари, да банкротира. Народи Европе или или чудовишна финансијско-политичка транснационална олигархија.

Грчки модел супротстављања Тројци, боље рећи ратовања са њом, почиње да се операционализује, претвара у конкретне резултате и доноси победе у првим биткама. Док Грци ликују, други ослушкују, гледају шта се дешава, и што је најважније, и сами почињу или настављају да воде своје битке против предаторске немани.

Да подсетимо: у Шпанији није само левичарски „Подемос“ убедљиво побеђивао ове године на локалним изборима, већ и нова партија десног центра Грађанска партија. Грађани су углавном гласали за политичке конструкте не старије од годину дана. Освојена је Барселона, пао је и Мадрид.

 Симболично, нова градоначелница Мадрида из редова Подемоса Мануела Кармена неће само, како је обећала пре избора, да промени називе чак 167 улица названих по личностима из времена Франкове диктатуре и његовог фашистичког режима, већ ће променити и назив једног трга са именом Маргарет Тачер, симболом уништавања радничких права увођењем бескрупулозних ултра-либералних реформи.

Целокупни државни дуг Шпаније од скоро билион евра (!) који чини чак 97,7% БДП-а, негативан економски раст и хронично задуживање које је буквално дуплирало дуг Шпаније за последњих десетак година, су „сјајни резултати“ рада Тројке која озбиљно страхује за резултат на парламентарним изборима крајем године и стварањем „нове Грчке“.

У Италији су све популарнији и јачи Покрет 5 звездица али и Десни центар. Ако тренутно држе власт у 4 од 7 региона, уз сарадњу са Лигом за север могу да потпуно промене све туробнију економску слику Италије.

Целокупни државни дуг Италије је чак два билиона евра, и износи 130% БДП-а, за последњих десетак година тај дуг се повећао за трећину, јавни расходи су увек били већи него приходи а последње три године земља се налази у рецесији. Очигледно да предаторство Тројке нема граница, кад успева овако детаљно да урушава државу која важи за једну од 10 индустријски најразвијенијих у свету (!).

У Француској је на изборима више од пола бирача било евроскептично, и то с разлогом. Земља која је била уз Немачку један од најважнијих и економски најјачих оснивача ЕУ, данас има целокупни државни дуг од чак два билиона евра који чини 95% БДП-а, за последњих десетак година тај дуг се повећао за 47%, јавни расходи су увек били већи него приходи, а економски раст је последњих пет година минималан у распону од 0,2 до 0,7%.

Слична је ситуација и у Португалу и на Кипру.

Сви европски државници су изјавили да се резултати грчког референдума морају поштовати. Од њихових првобитних љутих претњи и крутих ставова стигло се до још једне рунде преговора, (не)очекиваног попуштања, чак и предлагања нових решења за проблем који и превише дуго траје.

Показало се, по ко зна који пут, да када је народ јединствен (у Грчкој су заједно против тортуре Тројке устали и ултралевичари и десничари) и кад има вођство које држи реч и ради за државу а не за свој џеп, онда и Давид може да победи Голијата.

Питање је доиста где ће се зауставити ехо грчког„Oxi“? Очигледно је да је све гласније и шпанско „No“, и италијанско „Non“, и француско „ Pas“, и португалско „Nao“…

А где је у тој ослободилачкој какофонији финансијски поробљених и опљачканих европљана српско „Не“? За сада само у преводу ових великих, али туђих речи.

А ево и зашто, између осталог. Биће довољно паметан и забринут наш Премијер податком да је због референдума у Грчкој, и грчког „Не“ долар јачи за 1,5% према евру, па се домаћи јавни дуг Србије за само један дан повећао за још 120 милиона евра: „Када је реч о референдуму у Грчкој, то је воља народа у тој земљи, али бринем зато што је евро пао за 1,5 одсто, што нам повећава јавни дуг, иако ни динара нисмо узели“ – рече А.В и остаде жив.

Док нас овакав брижни Премијер води, ја за нас не бринем. Али се озбиљно секирам за око 200 најбогатијих људи на свету који су изгубили 88 милијарди долара због грчке кризе само током последњих седам дана јуна, због суноврата берзанских индекса. Поготово ми је жао Ворена Бафета који је изгубио 1,6 милијарди долара, што је управо износ који Атина дугује ММФ.

Човеков један дневни берзански губитак као дугогодишњи дуг 10 милиона Грка?!

У светским финансијским комбинаторикама све је апсолутно бесмислено – сем eха грчког Oxi, oxi, oxi…

Прочитај без интернета:
4 гласa