Борис Степанов

За Французе одавно кажу да је то нација која је у историји највише писала. Жан-Жак Русо, Волтер, Александар Дима, Емил Зола, Виктор Иго, Гистав Флобер, Стендал, Проспер Мериме, Ги де Мопасан, Жорж Санд, Шарл Бодлер, Артур Рембо, Гијом Аполинер, Албер Ками, Жан-Пол Сартр и још многи други генијални представници француске књижевности своју су земљу прославили за много векова унапред. И још ће много генерација читавог света с дивљењем читати њихове генијалне књиге.

Слава класика не да мира многим, између осталог и државницима, који желе да оставе свој траг и у књижевности, и у политици. Међу њима је и Франсуа Оланд, садашњи председник Пете Републике. Он је написао до сада већ шест књига, а ту скоро је објавио и седму – „Председник није требало да о томе говори …“ Књига је резултат преко 60 сусрета у Јелисејској палати (и не само у њој) које је господин Оланд имао са два новинара француског „Монда“. Изјаве, које су прво дешифроване многе стотине сати, као и оне још увек у „оригиналу“, у публици су изазвале шок. Оланд се прво прошетао по правосудном систему, по тужиоцима који не воле политичаре. Многе су збуниле речи да ће „жена која је данас у исламској марами сутра бити Маријана“. У књизи су „добили“ и фудбалери репрезентације земље. „Ти неваспитани момци су се претворили у најбогатије „звезде“ а да се ни за шта нису припремали… Они не знају шта значи „добро“, а шта „лоше“… Оно што им је потребно, то је да „повећају мозак“, – објаснио је Оланд новинарима. Што се тиче политичких противника, њима су прилепљене посебно непријатне оцене. Позивајући се на записе „ренегата“ бившег саветника Николе Саркозија Патрика Буисона, Оланд говори о „лоповлуку и цинизму“ свог претходника у Јелисејској палати. Саборци Франсуа Оланда из Социјалистичке партије су одмах позвали свог пријатеља и посаветовали га да се „уздржи у изјавама“. Избори 2017. г. уопште нису далеко и социјалисти почињу да сумњају да ће аутор књиге „Председник није требало да о томе говори …“ бити њихов главни кандидат. Премијер Мануел Валс је новинарима изјавио: „То је неодговорно, ужасно, неодрживо и може да доведе до катаклизме. Не схватам како после тога он може да води кампању! То личи на политичко самоубиство. Сада треба да се учини тако да то лично самоубиство не постане колективно.“

Произилази да после објављивања своје нове књиге Оланд може сам да се превише истакне и да тако стави крст на своју будућу каријеру. Јер он није само себе показао како не треба, већ је и многе своје саборце који су му свих пет година веровали као свом вођи показао у ружном и непријатном облику. А испоставило се – без потребе.

Прочитај без интернета:
7 гласовa