Миодраг Зарковић

Већ прослављена изјава Марка Ђурића, да је Србија у последњој рунди бриселских преговора „победила са 5:0“, само на први поглед делује сумануто. У ствари, та изјава, иако заиста идиотска, врши озбиљан посао за власт у смислу обмањивања народа.

Обичан народ, наиме, не сачињавају они пробисвети који по цео боговетни дан седе у београдским кафићима и испијају хрватске киселе воде удобно заклоњени испод сунцобрана који рекламирају хрватска освежавајућа пића. У „обичан народ“ могу да спадају само они мученици који свој хлеб зарађују – поштено и вредно. Они који живе искључиво од свог, а не на рачун туђег рада. У данашњој Србији, такви нажалост немају времена да за правим и провереним информацијама трагају по којекаквим интернет ћошковима и осталим буџацима у које је режим Александра Вучића сабио неистомишљенике. После црнчења и диринчења у пољу, на њиви, или у магацину, тај обичан свет евентуално има снаге да погледа „Дневник“ у 19:30 пре него што се поигра са децом и затим легне да спава, како би сутра могао да устане на време за посао.

Иначе је тај свет често бистрији од оних који по васцели дан бистре политику, али је, управо због односа према животу а и недостатка информација, истовремено и наивнији. И зато њима изгледа немогуће да Марко Ђурић лаже.

Тај свет полази од претпоставке, крајње логичне, да нико не би био толики идиот да пред целокупном јавношћу изјављује нешто што нема никакве додирне тачке са истином. Стога, када чују Ђурићевих „5:0“, они подозревају да весели директор Канцеларије за КиМ претерује, те да победу представља убедљивијом него што је она одиста била. Али им на памет не пада да је Ђурић измислио свих пет голова. Ваљда није толико глуп и луд да измашта баш свих пет комада па да свако може да га покопа – мозга обичан народ о Ђурићевој статистици.

То је, дакле, још једна од оних напредњачких лажи, које су толико велике, масне, дрске и безобзирне да логички делују као истине. И зато им обичан народ и верује. Не у пуној мери и не сасвим, али барем прихвата њихову суштину. А режиму је то сасвим довољно.

Наравно, све би било битно другачије када би неки честит и частан аналитичар добио прилику да преко неког од утицајнијих гласила објасни широким народним слојевима да је цар заиста го и да Србија у Бриселу није постигла нити један гол. Или, још боље, када би неко утицајно гласило узело да потанко размотри те „голове“ који се причињавају Ђурићу, па показало да врли Вучић у Бриселу није, што би се фудбалски рекло, ни пришао противничком шеснаестерцу, већ да је све време играо бункер пред својим голом.

Пусте жеље. Да су такви аналитичари и таква гласила доступни обичном народу, не би Марко Ђурић ни лагао оволико. Чак би и он био уздржанији у својој обмањивачкој хистерији.

Прочитај без интернета:
10 гласовa