Борис Степанов

После последњег, фебруарског самита Европске уније, на коме су европски лидери неколико дана наговарали Британце да не напуштају Унију, Лондон се ипак  одлучио да одреди датум за референдум: 23.јуни. Парламент Краљевине је одобрио плебисцит без обзира што је премијер Кемерун ту одлуку назвао „авантуром века“. Питање које ће бити постављено на гласању је: „Да ли Уједињена Краљевина треба да остане члан Европске уније или да изађе из ње?“

Причају да је после договарања са Бриселом Дејвид Кемерон постао сасвим другачији. Стиче се утисак да је њему лично нешто обећано. Није јасно шта, али премијер се из европесимисте у тренутку претворио у највећег еврооптимисту који Европску унију брани на сваком кораку. Поданици Њеног Величанства (а то је 52%) неће да се потчине бирократама из Брисела. Када би референдум био одржан у марту, Британија би већ следећег дана била слободнa. Треба да се ради много, и потребан је труд да се у три месеца потпуно промени јавно мњење у корист ЕУ. То није лако да се уради. Премијер има довољан број опонената и ни они, сигурно, неће седети скрштених руку. Тим пре што ће до средине лета до британских острва допливати једна или две хиљаде миграната, а тада ће, сасвим сигурно, 80% становника Уједињене Краљевине гласати за излазак из ЕУ. И Brexit ће (скраћеница од Britain и exit)  постати јава. Промениће се не само лице ЕУ, већ и њена суштина. Без богате, снажне и утицајне Британије Брисел неће дуго издржати. На Магловитом Албиону одавно одбијају да хране младоевропљане, евроскептике и остале становнике из бивших земаља Варшавског уговора и СЕВ-а. У Лондону се одавно сматра да од Бугарске, Румуније, Пољске нема никакве користи, али је зато сваког дана све више проблема. То скоро сваког дана понавља лидер „Партије независности Уједињене Краљевине“ Најџел Фериџ. Уосталом, у мају 2015. конзервативци и Дејвид Кемерон су победили на парламентарним изборима само захваљујући томе, што су обећали да ће да направе референдум о напуштању или ненапуштању Европске уније. У Великој Британији је обичај да се обећања бирачима испуњавају.  У Магловитом Албиону се питање референдума одавно разматра, тако да је та тема дошла до усијања. Треба да се обави жетва и господин Кемерон је то добро разумео. Он је много пута својим колегама говорио да се залаже за останак у ЕУ. Бирачи Велике Британије желе да прекину тај „брачни уговор“ са Бриселом  и зато је неопходно да им се обећа специјални статус. Уосталом, Лондон већ има такав статус, јер за Краљевину у сфери монетарне и миграционе политике не важи оно, што важи за остале чланице ЕУ. Због сопственог спаса политичка елита Европе (Меркел, Оланд и њихове колеге) за много шта  Лондону даје карт бланш“. Између осталог – сада се редукују исплате за децу миграната   који раде у ЕУ, уколико  родитељи живе  у Британији, а деца – у иностранству. Лондон може и да прекине на седам година исплате мигрантима у случају „изузетно високог нивоа миграције“. А најважнија олакшица коју је ЕУ дала Лондону је – „Британија никада не може да буде натерана на политичку интеграцију“. То треба највише да умири бираче пред референдумом 3.јуна.

Сада је,  природно, јако тешко да се унапред претпостави какви ће бити резултати тог референдума. Али Дејвид Кемерон, то се може са сигурношћу тврдити, неће седети беспослено, већ ће се за време које је преостало до референдума постарати да своје бираче убеди да гласају за ЕУ, за то да живе заједно са бриселским бирократама, по њиховим прописима и законима. Његове колеге су му дале важан задатак; то су оне колеге које схватају да је Кемерон човек поуздан и да му треба дати шансу за опстанак, успут и читавом систему Европске уније који одавно игра по шеми која стиже са оне стране океана. Вашингтону је корисна слаба Европа, јер долар ће најзад да победи евро и да остане да влада у свету још много дуже од једне деценије. У Сједињеним Државама јако желе да од Брисела добију признање да је формирање евра, који има грозницу читаве друге половине свог кратког живота, представљало грешку. Па ће се после тога амерички естаблишмент борити, истина – није баш јасно како и када – да се свеевропска валута укине. А то ће већ за Европску унију значити катастрофу. Али се Лондон, наравно, баш много не узбуђује због тога, а ни у будућности се неће узбуђивати. Јер Острва имају фунту стерлинга која је увек била пријатељ  долара.

Прочитај без интернета:
18 гласовa