Борис Степанов

Тек када су руски авиони, који су добили задатак за операцију у Сирији против бораца ИД, само за неколико дана успешно поразили велики број објеката терористичке организације, Пентагон је ухватила паника. Јер скоро целу годину дана ВВС САД и њихова коалиција покушавају да Исламској држави нанесу видљиву штету и ко искористили 500 милиона долара, све је остало без резултата. Бомбардовали су пустињу и уништили два екскаватора.

Стиче се утисак да се руководство Пентагона  подсмевало  целој светској јавности и покушавало да по ко зна који пут заради милионе долара.

Најважнији су им број полетања авиона и бачених бомби.

Ради се по принципу „Ослобађамо се старих ракета и наручујемо нове.“ Војна индустрија САД  је дужна да ни на тренутак не стаје, те да стиче профит без кога ће долар за само неколико месеци умрети.

У свом познатом антиратном роману „Квака -22“ амерички писац Џозеф Хелер прича како су 1944.године Американци дотерали ратовање до тога, да су направили погодбу са Хилеровом „Луфтвафе“  за  бомбардовање сопственог авиационог пука. „Квака-22“  је  писана док је трајао рат САД у Вијетнаму и била је врло популарна међу обичним Американцима. Хелер подсмешљиво описује како се висока војна лица и политички чиновници у рату богате.

Израз „Квака-22“ је ушао у речник Американаца са значењем било које тешке ситуације. Понекад изгледа као да је садашња генерација америчког естаблишмента заборавила лекције из Вијетнама и рат у Кореји. Заборавиле су Сједињене Државе и саркастичног Џозефа Хелера који је упорно подсећао своје читаоце  да рат представља „генералски посао“. Садашњи ратови у Либији, Ираку и Сирији за пентагоновце и политичку елиту САД представљају начин да се покаже америчка искључивост и да се Блиски Исток и север Африке натерају на демократију са етикетом „Made in USA”. Али уместо тога искачу монструми из ИД-а са којима су, како се испоставља, САД не само сарађивали, већ нису озбиљно ни ратовали.

Прочитај без интернета:
35 гласовa