Борис Степанов

Естонија, Латвија и Литванија, које заједно имају 6 милиона становника, у НАТО су ступиле 2014.године.

12 година на прибалтијске земље у Бриселу нико није обраћао неку већу пажњу.

Па – они живе на самом рубу Европске уније. Скоро половина радно способног становништва се одавно пребацила ради зараде у Скандинавију и Немачку. Они раде у Стокхолму, Хелсинкију, Копенхагену и Берлину, а новац шаљу старим родитељима, деци и осталим рођацима. У Прибалтици одавно скоро ништа не функционише, што се тиче посла – мрка капа. А код комшија се може наћи, чак и да није своја струка, посао који се како – тако, ипак плаћа.

После јунског варшавског самита НАТО-а Прибалтичке земље су се, неочекивано чак и по себе, претвориле у прву линију заштите Европске уније и Северно-атлантске алијансе. Војни стратези из Пентагона су одлучили да по сваку цену заштите 6 милиона (у ствари – много мање) становника од претњи које долазе од источног суседа. У ствари – Русија није никоме претила, чак нема ни намеру да то чини. Бараку Обами је потребно да до изласка из Беле куће по сваку цену објасни Европљанима зашто толико америчких војника и официра већ преко 70 година фактички окупира Стари континент. Главни задатак 8-годишњег рада његове администрације је да се што је могуће више приближи западним границама Русије, и сада је он испуњен. Штафета се може предати његовом наследнику и војна индустрија САД ће за дужи временски период имати довољно поруџбина. Јер нема претњи, нема противника, а то значи – нема ни добити.

Већ неколико година Вашингтон и Брисел методично све плаше, а у ствари измишљају и варају гласаче, причом да ће их Русија зачас „прогутати“. Како се то не би „догодило“ у Естонији је у октобру и новембру одржана активна фаза маневара Trident Juncture 2016. То су вежбе стратешког нивоа којима је командовало руководство алијансе. Према сценарију – Естонија је нападнута од велике непријатељске државе, те је објавила ратно стање. У складу са 5. чланом свог Устава, НАТО шаље у зону конфликта снаге за брзо реаговање. Код естонских суседа, у Латвији су у октобру такође одржане вежбе алијансе Silver Arrow (Сребрна стрела) за чији је циљ проглашено усавршавање сарадње Националних оружаних снага са савезницима и партнерима.

Произилази да је Русија, која је крајем прошлог века добровољно пустила Балтичке земље и све до сада према њима нема ни територијалне, ни било какве друге захтеве, за НАТО представља њиховог главног непријатеља. За борбу са њим се треба без престанка припремати и, колико год је то могуће, што чешће свађати. Тиме се у Бриселу баве мал’те не сваког дана. Литванија упорно даје врло гласне изјаве да постоји могућност сукоба са Русијом и повећава бројност своје армије, стварајући јединице које нису сасвим регуларне, а наоружавају и добровољце. Непрестане војне вежбе иду на руку прибалтичким младоевропљанима. Они су сада у првим редовима, они сада штите европске вредности и од њих сада зависи будућност читаве Европе. Пада на памет басна Ивана Андрејевича Крилова о кучету и слону. Крилов је био мудар и његов реченица: „Кученце-кученце, очигледно је опасно када лаје и на слона“ данас је врло актуелна.

Прочитај без интернета:
5 гласовa