Борис Степанов

23.јуна поданици Њеног Краљевског Височанства су коначно растурили мит о јединству Европе. Без обзира на чињеницу да су Британце сви притискали –  локални медији, банке, политичари, транснационалне корпорације, светски  познати музичари,  лидери Француске, Немачке, САД  и тако даље  бирачи су ипак решили да залупе врата пред носом Брисела. Учесницима референдума који су гласали за Брекзит је очигледно досадило да њима управљају људи које нико не познаје (еврократи), који су изабрани по националној квоти међу „ислуженим кадровима“. У Лондону се прича, и то не само ове године,  да се штаб ЕУ у Бриселу одавно претворио у јасле где се без икакве користи по посао троши огроман новац пореских обвезника.

Резултат британског референдума је довео до стопора лидере Немачке, Француске, САД. Како би се разјаснила ситуација Обама  је  одмах послао на службени пут у Брисел и Лондон државног секретара Џона Керија. Кери се нашао са својим колегама – шефом дипломатије ЕУ Федериком Могерини и шефом британског МИП-а Филипом Хамондом. Лондон је за Вашингтон увек био главни спроводник  америчке  политике у Европској унији. Сада је под великим знаком питања и потписивање Трансатлантског споразума, на чему Американци јако инсистирају. Кери је искусан човек, он одлично схвата да је потребно да се учини све што је могуће, па и немогуће, како случајно не би друге чланице ЕУ пошли за примером незадовољних Британаца. Слабљење Европске уније никако не може да задовољи естаблишмент са оне стране океана. Није тек тако уочи доласка Керија у Лондон утицајни Washington  Post  упозорио своје читаоце да захтеви за напуштање Европске уније могу да добију нови импулс још у шест земаља. То је у првом реду Шведска која себе сматра за „скандинавског аналога“ Велике Британије зато што одбија да преузме европску валуту. Стокхолм има проблеме са неколико стотина хиљада избеглица који никако не успевају да се интегришу у скандинавски систем. Ни Данци нису одушевљени  евробирократама  и њиховим натурањем прописа о понашању према мигрантима. Грке не задовољава понашање Брисела у вези са њиховим дуговањима и десничарске партије из Атине могу да иницирају референдум против ЕУ. Још три земље: Холандија, Мађарска и Словачка одавно не желе да се потчине „предивној бриселској тројки“, тј. Доналду Туску, Жан-Клод Јункеру и Мартину Шулцу. Прича се да је од њиховог доласка у ЕУ у новембру 2014.године Брисел престао да се нормално понаша према обичним Европљанима, и све је чешће погледао према милијардерима и власницима банака. Наравно, лети по врућини и у време годишњих одмора нико паметан неће да удара по уједињеној ЕУ. Али ујесен може да буде свашта. Јер расположење обичних Европљана  је очигледно ратничко.

Прочитај без интернета:
13 гласa