Златко Богатиновски

Пре неколико дана, седмог октобра, Председник Руске Федерације Владимир Владимирович Путин је у пуној снази и здрављу прославио 63-ћи рођендан.

Истог се дана, на опште планетарно изненађење, Каспијска флотила а не „Средоземна“ флота, укључила у рат у Сирији. Руска војска је из југозападног дела Каспијског мора, у близини обале Ирана, испалила своје крстареће ракете „калибар НК“ са четири брода: са ракетног брода „Дагестан“ и са још три мања – „Град Свијажск“, „Углич“ и „Велики Устјуг“. Укупно је испаљено 26 крстарећих ракета на 11 циљева који су били удаљени око 1.500 километара од места лансирања.

Са сваког брода је испаљено по шест крстарећих ракета, а две су, што је још једно апсолутно изненађење за све, поготово за американце, испаљене из ваздуха, са суперсоничног стратешког бомбардера са променљивом геометријом крила, Тупољев ТУ-160.

Ракете су лансиране ноћу, тако да је ефекат употребе изузетно моћног оружја био спектакуларан.

Тако се десио ракетни ватромет Каспијске флотиле Руске морнарице као својеврсни рођендански поклон свом Врховном команданту.

Да подсетим, Руску ратну морнарицу чине Северна флота, Руска пацифичка флота, Црноморска флота и Балтичка флота, као и Каспијска флотила, морнаричко ваздухопловство и Обалске снаге (које се састоје од морнаричке пешадије и обалских ракетних и артиљеријских снага). Командант Руске ратне морнарице је адмирал Виктор Викторович Чирков.

Каспијска флотила је стационирана, како јој и име каже на Каспијском језеру (које се због своје величине назива и море) са главном базом у Астрахану.

У њен састав улазе следећа пловила:

- 2 фрегате класе „Гепард“ – „Татарстан“ (уведен у службу 2003) и „Дагестан“ (2012);

- 2 корвете класе „Бујан“ – „Астрахан“ (2006) и „Волгодонск“ (2011); трећа корвета „Махачкала“ је после тестирања уведена у службу 2012. године;

- 1 мала топовњача, пројекат 12411Т – „МАК-160″ (1988, враћен са ремонта и модернизован 2011);

- 6 топовњача, пројекат 1204 – „209“ (уведене у службу 1972), „223“ (1969), „224“ (1969), „225“ (1969), „248“ (1971), „582“(1968);

- 3 ракетна чамца, пројекат 206-МП – „П-25 Боровск“ (1983), „Буденовск“(1983), „Карачаево-Черкесија“ (1978);

- 1 ракетни чамац, пројекат 12411Т – „П-101 Ступинец“ (1985);

- 1 ракетни чамац, пројекат 12421 – „П-32″ (2000);

- 1 десантни брод класе „Дјугон“ – „Д-105 Атаман Платов“ (2009);

- 2 десантна ховеркрафта, пројекат 12321 – „МДК-18″ (1983), „МДК-88″ (1981);

- 3 десантна ховеркрафта, пројекат 1206;

- 5 десантних чамаца, пројекат 11770;

- 3 миноловца класе „Соња“ – „БТ-88 Јусуп Акаев“ (1987), „БТ-244 Герман Угрјумов“ (1988), „БТ-116 Магомед Гаџиев“ (1993).

Дакле, видимо у горњој листи да се ради о мањим пловилима типа корвете или фрегате, новије производње. Не нађох податке да Каспијска флотила има подморнице.

Пошто осим Русије, на Каспијско море излазе и Иран, Азербејџан, Казахстан и Туркменистан, Русија је последњих година изградила неколико пловила за ову флотилу, са жељом да је „подмлади“ и модернизује. Русија јача војну присутност у Каспијском басену, иако има доста добре односе са суседним државама, и због тога што је то подручје изузетно богато природним гасом и нафтом. Процењене залихе нафте су вредности од 12 трилиона америчких долара (!), па није ни чудо што су својевремено Мадлејн Олбрајт (која је скоро то врло немушто негирала) и други амерички јастребови и отимачи „бацили око“ на ово изузетно природно богатство. Поред Сибира, наравно.

Очигледно, стратешка намена Каспијске флотиле је контрола и одбрана Каспијског мора. Одатле је и уследило потпуно, значи стратешко, изненађење за Пентагон и за све западне обавештајне службе пошто је сва пажња била усмерена на групацију руских ратних бродова у Средоземљу, а ракетни удар на положаје „Исламске државе“ у Сирији је дошао са Каспијског мора.

Све радарске станице и сателити америчких служби осматрали су западни део неба над Сиријом, док су руске ракете долетале из сасвим супротног правца, навођене са руских сателита у саставу „Глонасс-а“ (дословно: „глобални навигацијски сателитски систем“, замишљен као мрежа од 24 геостационарна сателита који методом трилатерације дефинишу позицију објекта на површини Земље и пријемнику шаљу податке о његовој позицији), који су обезбедили прецизност погађања од плус минус 5 метара. По неким тврдњама, прецизност је за војне примене чак 10 – 20 цм, а за цивилне сврхе још мања, што звучи потпуно фантастично.

Како год, ово може да буде један од историјских тренутака у ратовима модерним оружјима, јер смо до сада гледали како лете само америчке крстареће ракете „Томахавк“, између осталих и по нама у НАТО агресији на Савезну Републику Југославију 1999. године. Ово је први пут да тако дејствује и Руска Армија, као што је и први пут да је директно војно ангажована на Блиском истоку за последње четири деценије.

О бежанији терориста свих врста у Турску, због енергичне акције руске војске, са посебним задовољством, од 30. септембра, а поготово од 7. октобра, врло детаљно извештава техерански „farsnews“. Нема лажи, нема преваре. Само погоци и – опет бежанија.

То што радарски системи Турске армије, као и америчке Шесте флоте у Медитерану и америчке флоте у Персијском заливу, нису на време могли да открију лет руских крстарећих ракета, је додатно изазвало забринутост, и то озбиљну, понајвише у САД.

Пошто су баш те исте САД сервирале ноћни хорор програм лансирањем са њихових бродова крстарећих ракета многим земљама широм света, претпостављам да је управо њима најзанимљивије да гледају како сада Руси употребљавају, и то против америчких „националних интереса“ исте финесе и нијансе ратне пропаганде.

Америчке ТВ станице пре свих, али и енглески, француски, немачки и шпански медији су запањени неочекиваним дејством Руске морнарице из Каспијског мора, јер је Запад тако нешто очекивао из Средоземног мора.

Оно што ја као психолог желим да истакнем, и да поновим, је да је ноћно испаљивање (на жалост, из људског угла гледано, али изгледа атрактивно) ракета на западњаке оставило снажан утисак. Сада је свима тамо постало јасно да нису они једини који могу да гађају некога удаљеног хиљадама километара, да то гледају на ТВ-у кући и да „грицкају семенке и пију пиво“ док равнодушно посматрају туђу несрећу. Могу вероватно по први пут да замисле једну такву ракету која погађа баш њихову кућу, и да нису више недодирљиви. Сада и они могу да постану – колатерална штета. Бољу поруку тешко да су могли да добију од Руса.

Домет лансираних крстарећих ракета „калибар НК“ је 2600 км, а по неким ауторима и читавих 4000 км.

Нека је и прва бројка тачна, поиграх се мало раздаљинама на интернету. Ево шта може да вам дочара „Google earth“ (срп.“Гугл земља“). Теоретски, свака тачка у Турској, Саудијској Арабији, Уједињеним Арапским Емиратима, Јордану, Катару, Бахреину, Либану, Израелу, и читавој Сирији је доступна овим руским пројектилима који су испаљени из Каспијског мора.

На далекоисточну страну, домет од 2600 км „покрива“ читав Иран, Авганистан и Пакистан са Пенџабом до границе са Непалом.

На западу, према ЕУ, све до Берлина.

Врло лако може да се уведе нова, али руска серија „тражили сте – гледајте“ у Софији, Букурешту, Будимпешти, Прагу, Братислави, Варшави, али и у нама братској Новој држави хрватској и словенији, у Загребу и Љубљани.

Круг се затвара, и то потпуно, у Литванији, Летонији и Естонији.

Што се Србије тиче, у ту спасоносну километражу спада и америчка војна база „Бондстил“ на отетом Косову и Метохији. Што би рекли верници, даће Бог, да онако како су дошли, у крви, тако и оду, а да им руске кстареће ракете у томе „помогну“.

Као што су помогле и америчком носачу авиона „Теодор Рузвелт“ да крене кући, за САД. На врло занимљив и софистициран начин.

Појавило се тумачење зашто су Руси испалили баш 26 ракета према Сирији. Када се погледа списак америчких председника, види се да је баш Теодор Рузвелт био 26-ти председник САД (од 1901. до 1909. године). Поклапање броја ракета са називом носача авиона су американци могли да схвате не само као сублимирану поруку, већ и као непосредну претњу.

Тако је већ 9.октобра америчка агенција „НБЦ“ објавила вест да је Команда оружаних снага САД одлучила да одведе поменути носач авиона из Персијског залива. Групација с носачем авиона која у саставу има више од 5 хиљада људи и 65 авиона ловаца тог дана увече, значи два дана после руског ракетирања из Каспијског мора, креће у одлазак из Персијског залива.

Кад „Теодор Рузвелт“ буде испловио, по први пут од 2007. године, у Персијском заливу неће више бити на борбеном дежурству ни један амерички носач авиона.

Ово је само почетак повлачења американаца из овог простора, што сам и најавио у тексту „После руског медведа и кинески змај у Сирији“ објављеног на ФСК-у 5-ог октобра, два дана пре шокантног ракетирања са Каспијског мора.

Ако је једно дејство морске флотиле отерало амерички носач авиона из зоне сукоба, какав би тек ефекат изазвао дејство било које а тек читаве руске флоте.

Има у овој причи једна врло важна ставка, која треба да охрабри све погнуте главе у Србији. Да поновим. Америчка војна база „Бондстил“ на отетом Косову и Метохији се налази у домету руских крилатих ракета. Још само да буде „у домету“ договора Србије и Русије, као што је и између Сирије и Русије, и ето пута из окупације у слободу.

Као што је амерички носач авиона напустио Персијски залив, тако може, и треба, да буде напуштена и америчка војна база „Бондстил“ на Косову и Метохији.

Прочитај без интернета:
23 гласa