У Србији на ЕУропском путу министар политички не одговара када из политикантских разлога злоупотреби свој положај и прекорачи законска овлашћења, па услед тога погине седморо људи.

У Србији на ЕУропском путу министар политички не одговара када безочно лаже бираче-пореске обвезнике причом о некаквој војној неутралности, а чини све како би у формату ИПАП довршио процес свеукупног утапања Војске Србије у НАТО структуру.

У Србији на ЕУропском путу се не поставља питање квалификованости министра да врши дужност, већ питање његове политичке  (=идеолошке) коректности.

У Србији на ЕУропском путу политичка одговорност министра не стоји ни у каквој вези са његовим овлашћењима. Јер министар не одговара због нецелисходности у извршавању закона, већ због понашања које је противно еуроатлантским псеудовредностима.

Пошто се у Србији на ЕУропском путу ваљаност једног министра не процењује из угла политичке воље и интереса бирача-пореских обвезника, већ из угла еуроатлантских псеудовредности, министарски статус не стоји ни у каквој вези са поверењем Народне скупштине, већ са поверењем иностраних господара ЕУропске лилипутаније.

Зато у Србији на ЕУропском путу премијер о разрешењу министра говори као о готовој ствари, игноришући чињеницу да он само подноси предлог за разрешење министра Народној скупштини. При том треба бити поштен, јер како Народна скупштина може да оцењује одговорност министра, када се она не одмерава с обзиром на мандат добијен од бирача, већ на мандат добијен од господара ЕУропске лилипутаније.

У Србији на ЕУропском путу министри могу да буду керамичари, могу да се играју са људским животима, могу да крчме државни суверенитет и имовну, могу да лажу бираче, али не смеју ни попреко да погледају представнике квислиншког главног штаба – тзв. новинаре тзв. независних медија и тзв. независне интелектуалце и независне аналитичаре.

У Србији на ЕУропском путу достојанство жена није угрожено приказивањем ријалити баханалија и популарисањем пожељног модела проститутке са транзиционим називом старлете, наметањем западне купохоличарске антикултуре и духовном деградацијом жена на ниво холивудске барбике, трговином материнства кроз најаву увођења установе сурогат материнства.

У Србији на ЕУропском путу заштита достојанства жена се не подразумева и није везана за њихово биће, већ искључиво зависи од службене везаности жене за структуре господара ЕУропске лилипутаније. Зато се кажњавањем напада на жене у служби иностраних господара не штити жена као таква, већ квислиншка служба коју она врши.

У Србији на ЕУропском путу ССП је светиња старија од Устава, а у ССП се наводи да је главна обавеза Србије да „правилно примењује постојеће и будуће право”. Правилно значи у духу еуроатлантских псеудовредности. У томе је садржана суштина ЕУропског захтева Србима за променом свести. Морално неосетљиви, а материјално незајажљиви кадрови СНС, добрим делом скројени према западном и Брозовом стереотипу затуцаног и необразованог геџе, идеалани су са својим гафовима за улогу заморчића у поступку промене националног карактера и свести. Једино у оквиру овог експеримента може да се разуме дубински смисао ријалити циркуса званог Гашић.

Прочитај без интернета:
15 гласовa