Борис Степанов

У јесен ове године ће да се наврши 15 година војне кампање САД у Авганистану. У време њеног трајања Пентагон и његови савезници нису успели да заведу ред у тој напаћеној земљи. „Талибан“ и „Ал-Каида“  као и тада, и даље газдују по Авганистану, а локална армија и полиција месечно губе по 500 војника и официра. Код многих западних аналитичара се појавила сумња да нико у ствари и не жели да прекине тај рат. Јер је у правцу САД-а до сада  „упумпано“ скоро 800 милијарди долара, али се нико не узбуђује што је већи део тог новца  једноставно добијен крађом. Недавно је почело да се говори да за потребе авганистанске армије треба да се нађе још 15 милијарди. Американци су спремни да из свог буџета пребаце 10,5 милијарди, а преосталих 4,5 милијарде треба на авганистанске рачуне да легне од савезника из северноатлантске алијансе. Прича се да нико неће контролисати тај новац. Па онда, на шта ће да се потроше милијарде долара НАТО-а. Кабул, Вашингтон и Брисел говоре да ће сва средства, до последње паре, ићи на обуку авганистанских високих војних кадрова. Сада у редовима националне армије и полиције има 352 хиљаде људи. У Авганистану је данас 12 хиљада војних лица САД-а, од којих је 10.000 Американаца. Претпоставља се да ће они остати у Авганистану и више од годину дана. Пропао је Обамин план „о повратку“ кући скоро свих америчких војника и официра. Ситуација у земљи је толико компликована да ће, чим последњи Американац напусти тло Авганистана, почети хаос. Једноставно – врло је опасно оставити Кабул и локалну политичку елиту без америчке и НАТО заштите. „Талибан“ је доласком САД изгубио власт, али није и војну снагу. Он читавих 15 година води партизански рат – напада војне патроле, конвоје, убија Американце и натовце. Ситуација је врло компликована на граници с Пакистаном, у источној провинцији Нуристан. Тамо је од 2011.године формирана „талибанска република“, а Американци су ту област напустили зато што су имали велике губитке. Све до данас авганистанска армија покушава да заведе ред у Нуристану, али за сада нема неких већих резултата.

Зато САД и желе да обуче што више авганистанских војних лица како би се они сами разрачунавали са „талибанском републиком“. За то су им потребни и стручњаци, и велика средства. Американци више неће сами да се боре, јер би имали превише губитака. Јер сада у САД сви знају да је од 2001.године у војним дејствима у Авганистану погинуло преко 2300 америчких војника и рањено преко 17000. Не треба да се заборави ни да је максимална бројност војног контингента САД 2010.године била 140 хиљада људи. Данас их је укупно само 10 хиљада.  130 хиљада људи мање него што их је било пре  6 година. Барак Обама је заиста желео да оде из Авганистана, он је то обећао својим бирачима. 2.децембра 2014. мисија НАТО којом су руководиле САД је била завршена. У Кабулу је одржана званична церемонија њеног затварања, међутим, то се десило у строгој поверљивости. Отишли су, како се оно каже, али су се вратили брже него што су отишли, јер је НАТО већ у јануару 2015. објавио нову мисију којој је дао назив „Одлучујућа снага“. Назвали су је „мировна“ и она треба да служи за помагање Авганистанцима и вођење контратерористичких операција против „Ал-Каиде“. А сами Американци се не боре директно са „Талибаном“.

Очигледно је да ће власти из Кабула морати у својој земљи да се боре не само десетак година. Све чешће кабулска политичка и војна елита моли Пентагон и САД да прошире овлашћења војних лица за борбу с „Талибаном“. Обама је својима дозволио да активније користе ваздушне снаге за подршку из ваздуха. Истина, Пентагон је одмах условио могућности подршке: проширење  овлашћења ће се моћи користити  само „у тренуцима када ће коришћење ваздушних снага имати стратешки значај на бојном пољу“. Необична формулација: за уништење противника је увек потребна подршка  ВВС. Војно-ваздушне снаге обично територију из ваздуха чисте са само неколико полетања. Свој посао пилоти раде брзо, тако да Авганистанци неће губити само по 500 војника и официра месечно, већ много више. Данас развој ситуације у Авганистану еволуира од лошег на још горе. Американци су то одавно схватили, али или то не желе да признају, или се плаше таквог признања. 800 милијарди долара је одлетело у  ваздух, а ко ће да одговара за то? Вероватно кривци  никада неће бити пронађени. Уосталом – једноставно их неће ни тражити. Рат је уносан посао и на Авганистану може још дуго да се зарађује. Не треба да се заборављају ни трошкови Пентагона за рат у Ираку, где је већ утрошено скоро 2 билиона долара.

Прочитај без интернета:
16 гласовa