Бранко Павловић

Важан елемент сваког демократског друштва садржан је у начелу да је све дозвољено што није забрањено. Слободе грађана се подразумевају и од њих се полази као од вредности које се штите, а само изузетно је нешто забрањено, односно сасвим изузетно је нека слобода ограничена. И то се може ограничити или ускратити грађанину само у строгој процедури коју контролише независна судска власт.

Америка је потпуно окренула сопствено утемељење и од слобода и права грађана, успоставила је свеобухватну и неконтролисану контролу грађана, као свој темељ. Недавно донети закон по коме се део података телефонског саобраћаја грађана САД може ускратити Агенцији за националну безбедност (НСА) озваничио је да темељно политичко начело сада гласи: дозвољено је само оно што је прописано. Слобода је протерана искључиво у мале забране прописаних заштићених права личности, а све друго је под пуном и неограниченом контролом државе. Без икакаве судске контроле и заштите.

На тај начин су САД званично саопштиле да су склизнуле у отворену диктатуру, а да се цео дискурс политичких расправа свео само на питања евентуалних ограничења диктатуре. Тако председник Обама слави изгласавање закона, а НСА га опструира, тумачењем свих недоречености прописа, у корист своје досадашње праксе, да се сви грађани САД прислушкују непрекидно у свим комуникацијама. У том распону је сада сва демократија у Америци.

Ако бих био циничан, разлог за незатварање Гвантанама могуће лежи у томе да би грађани САД у скорој будућности имали где да затраже азил.

Прочитај без интернета:
6 гласовa