На самом почетку јула Никола Саркози је, због учествовања у председничкој кампањи, званично напустио дужност вође „републиканаца“. Статут партије не дозвољава вођи странке да учествује у тој кампањи. Због  све бржег опадања популарности социјалисте Франсуа Оланда и економске и политичке нестабилности у Француској, кандидатура Саркозија се претворила у врло вероватну. У ствари, Саркози су у велику политику вратио још 2014.године. Наравно, године његовог председниковања нису биле тако блиставе као власт Франсуа Митерана или Жака Ширака, нису прошле без скандала и политичких интрига. Али Французи у скандалима проналазе одређени шарм, те су чак спремни да много шта и забораве, и да опросте. Саркозија су кривили за споро спровођење реформи, за финансијске манипулације са пиар-агенцијом „Бигмалион“  у току прошле председничке кампање, за куповину стана креатора Ин-Сен Лорана. Никада ништа није негирао већ је, напротив, признавао своје мане, покушавајући у својој књизи „Француска за цео живот“ да их претвори у врлине. Књига је изашла почетком ове године, неколико дана пре његовог рођендана.  Како тврде француски медији,   написао ју је сам, не тражећи помоћ коаутора. Наравно  да Французи нису могли да пропусте да прочитају кајање бившег председника Пете Републике. Водећи рачуна о својим досадашњим грешкама, о свом „поразу који га је многоме научио“ Саркози је успео да обнови, у најбољем смислу, своју републиканску  партију.

На регионалним изборима 2015. Саркози је успео да за њега гласа 66 департмана од њих 101. Његове политичке идеје о јединству земље и нације, безбедности друштва, реформи Шенгенског споразума изгледају убедљивије  него код осталих кандидата. Историјска политичка борба  у Француској Републици од времена Шарла де Гола се проширила између социјалиста и републиканаца. Али су у последње време  социјалисти толико изгубили поверење Француза  да је повратак Николе Саркозија постао закономерна реакција на неспособност власти да побољша ситуацију у земљи. Саркози, као искусни политички играч, покушаће да заузме положај између крајњих десничара и социјалиста, користећи за то цело искуство републиканског вође и бившег председника земље. За сада је 12 људи изјавило да намерава да   учествује у трци за дужност председника Пете Републике. Наравно, међу њима је и лидер „Националног фронта“ Марин ле Пен са којом ће се у председничкој кампањи и водити главна борба. Све тек почиње. Јер уопште није случајно да је одмах после објављивања својих председничких амбиција господин Саркози подвукао да Француску очекује ужасних десет месеци.

„Председник Француске Франсуа Оланд неће моћи да изађе на крај са ситуацијом до које је дошло после Брегзита, а канцелар СРН Ангела Меркел никада није сама доносила одлуке у сличним озбиљним ситуацијама, – изјавио је Саркози. – Британци ће се потрудити да одуговлаче тако што ће одлагати излазак из Европске уније“.

Посебно треба да се нагласи да је Саркози и данас потпуно сигуран да треба да се причека са пријемом нових чланова у ЕУ, све док не буду реформисане европске институције. И још, он се већ дуго залаже  да Турска не буде примљена у ЕУ. Таква позиција Саркозија одговара многим бирачима и то повећава његове шансе за победу у новом походу на Јелисејску палату.

Прочитај без интернета:
6 гласовa