Борис Степанов

У Петој републици више не желе да на власти виде представнике социјалистичке партије, која је у Француској по снази друга странка. А кривац за то је садашњи председник Франсуа Оланд, чији се рејтинг сурвао на минимум – 16%. Већ су му дали надимак „најнепопуларнији лидер Пете Републике“.

Одавно се тако нешто у Француској није могло чути. Оланд је против себе окренуо све – не само политичке опоненте, већ и оне који су гласали за њега, па чак и чланове сопствене партије. Они отворено говоре да садашњи домаћин Јелисејске палате ни у ком случају не сме да се бори за нови мандат. Јер ће у том случају заувек да изгубе не само власт, већ ће бити принуђени да због бескорисности заувек затворе партију.

До избора баш није остало много времена. 23. априла 2017. бирачи ће да одлучују ко ће следећих пет година да управља француском државом. Важније од свега је да то буде достојан кандидат који ће знати да испуни своја предизборна обећања и да Француску изведе из најдубље кризе у коју је запала. Последњих дана медији често цитирају мудрог Жака Ширака који је рекао да предизборна обећања не обавезују онога ко их је давао, већ оне који су у та обећања поверовали.

Господин Оланд, како су показале године његовог председничког мандата, показао се као отворени циник који је своје бираче обмануо. Шта више, произилази да он никада није имао осмишљени економски програм. Госпођа Меркел је била врло упорна и успела је да убеди Оланда да Париз треба да прати налоге који стижу из Берлина, а који се односе на тврдњу да је потребно да се притегне појас. А за гордо становништво Пете Републике то представља врло јак ударац за њихово самољубље и престиж.

Присећају се и Оландовог рата против богаташа и његове порезе од 75%. Фискална реформа се није оправдала – капитал је побегао из земље заједно са својим власницима. Изгубљене су милијарде евра, незапосленост је порасла до катастрофалних сразмера. Сиромашних је све више, живот је све скупљи. И све то је, како тврде многи обични грађани, „заслуга“ социјалисте Франсуа Оланда. Пре пет година нико није могао ни да замисли да ће земља, пошто замени републиканца Николу Саркозија и социјалисту Франсуа Оланда, добити легализацију бракова особа истог пола, да ће потпуно изгубити везе са традиционалним. Шта више, хомосексуални и лезбијски парови су у време Оланда добили право и да усвајају децу! Покварили су се односи међу садашњим председником и муслиманима. Као одговор земља је добила терористичке акције у Паризу, Ници, Марсељу.

После њих Оланд је пробао да направи важну уставну реформу која би уживала подршку становништва. Он је предложио да се злочинцима који имају везе са терористичким акцијама и који имају двојно држављанство – Француске и још једне земље – одузме француско држављанство. Али – двојно држављанство су углавном имали муслимани из земаља Магреба, тако да је Председник одмах оптужен за исламофобију. Започета реформа је пропала. У спољној политици француска дипломатија је отворено извршавала налоге не својих руководилаца, већ чиновника из Стејт департмента. То је представљало велики ударац за Француску и утицало на њену репутацију у иностранству. Сада у многим земљама више нико не жури да озбиљно разговара са Француском о најважнијим спољним проблемима. Чекају се председнички избори у априлу 2017.године…

Прочитај без интернета:
5 гласовa