Ничим изазвани у последња три дана министри у Влади Србије су почели да нашироко причају о Србији кјао лидеру у региону. Отприлике, иста она матрица коју је Борис Тадић користио пред крај своје владавине, сада се користи од министара-обожавалаца Александра Вучића. Злонамерни би рекли да када једна власт у Србији не зна шта да прича, она понавља прича о лидерству у региону. Најпре је Зорана Михајловић славодобитно изјавила током викенда, да парафразирамо: Вучић је показао Рами ко је лидер у региону. А затим је у понедељак министар привреде Жељко Сертић на неком бизнис-форуму у Порторажу објаснио како је „Србија у последњих годину и по лидер сарадње у региону“  и додао да то „говори о жељама премијера Александра Вучића да земља иде путем просперитета“. Наравно, знакови лидерства Србије и Вучића су и у интерпретацији Сертића-посета Тирани (!!!), састанци са владама у Скопљу и Љубљани, самит са Кинезима у Београду и потписивање Бриселског споразума (још једанпут !!!). Можда, ако се мери према овим критеријумима, Србија јесте лидер у региону. Можда онда и треба хвалити Александра Вучића. Само, ни Михајловићева ни Сертић нам нису објаснили зашто се баш ови критеријуми користе и како се то посетом Тирани и применом Бриселског споразума постаје лидер у региону. Тако се постаје најбољи амерички ђак, на такав начин се туђи интереси задовољавају преко српских леђа, али то значи да власт чини превише уступака, а не да јача позицију земље и намеће се као лидер. Србија би имала шансу да постане једна од кључних држава региона када би преко њене територије пролазио стратешки гасовод, када би се захваљујући том гасоводу направиле још три гасне електране, када би се преко НИС-а и Гаспрома испреговарао нови наступ српских фирми на руском тржишту, те када би српска грађевинска и прехрамбена индустрија искористиле шансу и заузеле сав онај простор у Русији који је остао празан после међусобних санкција између Москве и Брисела. Тако би се смањила незапосленост, повећала солвентност домаћих предузећа, осигурала енергетска будућност, привукли страни инвеститори. Али, српски министри када говоре о лидерској позицији, Русију не смеју ни да спомену. Нити шансе које се Србији пружају у сарадњи са Русијом. Зато за победе проглашавају српске поразе, а што се Вучић више сагиње, они га све више величају. Ваљда да би тако оправдали своје потезе и покушали да сакрију неуспехе власти. Само, то је глупа тактика. Ако не верују Фонду стратешке културе, нека питају Бориса Тадића. Пут ка лидерству Србије води само једном трасом. Јачањем веза са Москвом. Све остало је бацање прашине у очи.

Прочитај без интернета:
5 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ