Посланик владајуће СНС Момир Стојановић рекао је јавно нешто о чему се по кулоарима прича већ дуже времена. У Бриселу размишљају да у Србији направе прихватни центра за 400.000 избеглица из Сирије, Либије, Авганистана…

То су, дакле, четири Суботице, три Крагујевца, два Нова Сада. Најмање! Јер, где је 400.000, ту је и пола милиона, а после би се створио простор и за цео милион. Једном када крене река, више се не може зауставити. Шта би то значило за Србију, не треба ни помињати.

На изјаву Момира Стојановића први је реаговао Александар Вулин. Рекао је да у Србији неће бити никаквог прихватног центра ни за 400.000 ни за 4.000 несретних људи који беже од рата.

Наравно, министар Вулин жели да умири јавност. Само, заборавио је да се тренутни број миграната у Србији креће око 100.000. Све су процене да ће их до лета следеће године бити двоструко више. Овим темпом, до 2018. ћемо доћи до цифре коју помиње Стојановић. Скоро пола милиона ће их бити у Србији.

Да ли ће ЕУ примити све те људе? Неће. Шта ће са њима бити? Србија нити уме, нити има снаге да их врати било где. А и где би их вратила? Зато, у име светле европске перспективе, Србија и неће имати другог избора, осим да тада прихвати иницијативу и новац ЕУ, па да почне са градњом прихватног центра. Припреме су, што се Брисела тиче, већ увелико у току. А када се све то заврши, Србија више никада неће моћи да буде чланица ЕУ. Да Брисел жели прихватне центре на својој територији, правио би центре у Бугарској или Грчкој. Судбину контејнера наменили су Србији.

Прочитај без интернета:
7 гласовa