Борис Степанов

Украјина је доспела у мишоловку. Недавно су јој дошапнули да  земља као она Европској унији уопште није потребна. Можда ће, за једно 20 – 25 година Брисел и да размисли о пријему Украјинаца у Европску унију, али пре тога – никако. Главни разлог је локална олигархија, која развлачи у парампарчад предузећа, руднике, банкарски систем. Никако да се засите, треба им баш све што још нису украли. Не треба да се заборави ни корупција и најјачи могући криминал који владају у Украјини. Ако се Кијев још некако контролише, у провинцији  владају отворени криминал и разбојништво. Многим Европљанима  је потпуно јасно да ће Украјина врло брзо да се претвори у просјачку државу, у којој неће бити средње класе, а гладни и уништени људи  ће пребећи у Европу. Али, то ће већ бити између 10 и 20 милиона људи.

Такав притисак стари континент не може да издржи. Пољаци већ стењу, они сами са задовољством раде у Немачкој, Шведској, Норвешкој, Великој Британији, и тамо зарађују за хлеб.  Уопште им не треба нова конкуренција. Наравно, Украјинци ће се сложити да раде за ситне паре, а поносни Пољаци тешко да ће прихватити да раде за такав новац. Зато Варшава никако не жели да се Кијеву отворе путеви према Берлину и Лондону. Узнемиреност Брисела и Доналда Туска је обелоданио руководилац Европске комисије Жан Клод Јункер. Он је, ни мало дипломатски, рекао Порошенку и Јацењуку да „не треба да зевају на  евроунијску погачу“. Тешко је рећи да ли се Кијев после тих речи господина Јункера освестио. Кијев треба сада да убеди сопствено становништво да ће европски руководиоци убрзо да престану тако да мисле. Мајдан је за Украјину био добро решење – са пута у ЕУ нико нас неће скренути. Ни Јункер, ни Туск. Јер постоје и госпођа Меркел, и САД. Они ће притиснути Брисел и све ће бити супер – Украјину већ чека европска срећа.

Међутим, ускоро у Холандији треба да се одржи референдум који се односи не на чланство Украјине у ЕУ, већ на евроасоцијацију. За сада становници те земље намеравају да кажу „не“.  И то врло одлучно „не“.

Зашто се Европа тако брзо разочарала у Кијев и престала да воли Украјинце? Удаљавање је сваког дана све јаче. Пропаст свог украјинског експеримента Украјинци признају, али споро. Боље касно, него никада. Први корак Брисела је постала одлука да се за украјинско становништво привремено обустави безвизни режим. Тако мудар корак Брисела прва је поздравила Варшава. Јер би у супротном случају половина Украјинаца (посебно западних) из све снаге појурила на печалбу у Пољску и почела постепено да заузима пољске градове. Порошенко и његово друштво још увек нису потпуно схватили да се Брисел већ уморио од њих. Кијеву се алудира да је у Холандији  јак рад са бирачима који се упорно убеђују  да не гласају за Украјинце, јер ће у супротном следећих 50 година цела Европа да се са њима намучи. Аналитичари са Запада стално говоре да план  Меркелове у вези са блискоисточним избеглицама  представља судбоносну грешку. Толеранција и љубав према демократији коју Американци натурају преко Немачке свим Европљанима неће моћи да се заврши добро. Украјински „девети талас“ ће бити страшнији и трагичнији  од „блискоисточног деветог таласа“.

Прочитај без интернета:
27 гласовa