У Србији је у последњих десетак година усвојено 106 разних стратегија. Мали је број оних које се у пуној мери примењују. Огроман је број случајева у којима су одредбе две или више стратегија у директној супротности. Док у једној пише да треба ограничити задуживање и да спољни дуг не сме да пређе одређене границе, у другој се препоручује чвршће повезивање са Међународним монетарним фондом и Светском банком. Док у једној пише да држава мора помоћи развој граничних подручја, изложених депопулацији и са смањеном привредном активношћу, у другој се наводи како треба подстицати отварање зона слободне трговине дуж Коридора Х, најразвијенијег дела земље. Тако то изгледа када се посао да бирократама које су запошљавали Динкић и Ђелић. Наравно, уз препоруку западних амбасада. Јер, за рад у српским институцијама одавно је најбоља препорука постала волонтирање или стажирање у некој од западних НВО или сличних организација. На нашу несрећу, са овим маниром је наставио и Вучић. Зато смо дошли у ситуацију да нам се у радној групи за израду Националне стратегије за младе за период 2015-2025. године налази и Наим Лео Бешири, челни човек Одбора за образовање младих. Ова опскурна организација је, иначе, позвала Хашима Тачија у Београд. А млади Бешири је дугогодишњи стипендиста НАТО. Сада, можемо само нагађати на шта ће та стратегија личити. Не треба уопште да размиљамо у чијем ће интересу бити. Ако је за неку утеху, вероватно се ни она неће примењивати. Као ни десетине претходно усвојених.

Прочитај без интернета:
4 гласa