Због терористичког напада на полицијску станицу у Зворнику, у којем је убијен један полицајац, Драган Ђурић, а рањена још двојица, Жељко Гајић и Стево Миловановић, 29. април 2015. проглашен је за Дан жалости у Републици Српској. Камо среће да може да се каже да ће бити и последњи сличнимповодом.

Може се говорити и писати о томе да је нападач, Нердин Ибрић, који је извршио напад уз поклич „Алаху егбер“, био члан вехабијског покрета, да је „заведен“, како каже његова мајка, да му је можда мотив био освета за оца убијеног током рата, итд. У свему томе има истине, али то никако није цела, нити суштинска истина.

Терор је, то никада не треба заборавити, увезен на Балкан почетком 1990-их година, од стране оних сила које су желеле и узроковале крвави распад бивше Југославије. Као што су муџахедини коришћени против совјетских трупа у Авганистану, тако су и њихови наследници коришћени, од стране истих центара моћи, за разбијање једне мултинационалне државе.

Радикализација на овим просторима је учвршћивана сваки пут када су се охрабривали сецесионисти, а сатанизовали, санкционисали или уклањали заговорници заједничке државе.

Да Немачка није подстрекивала сецесију Словеније и Хрватске, заједничка држава, која је одмах могла бити примљена у тадашњу Европску заједницу, имала би шансе да опстане. Да нису САД охрабриле Алију Изетбеговића да повуче свој потпис са Лисабонског споразума, тзв. Кутиљеровог плана из марта 1992, у Босни и Херцеговини није морао да избије рат. Да западне силе нису охрабривале сецесионисте на Косову и Метохији, а у исто време оптуживале и притискале руководство Србије, изгледи за очување мира би били неупоредиво већи, а сви народи у српској јужној покрајини би живели неупоредиво боље него што живе сада.

Већ четврт века, западне силе награђују радикализам, охрабрују сецесију, подстичу нереде, жмуре на долазак екстремиста из свих делова света, отварају канале трговине наркотицима, људима, људским органима – зарад чега? Зарад бедног циља очувања експлоататорског неоколонијалног поретка којег су успоставили на просторима бивше СФРЈ.

Западно уплитање је овим просторима, као и свим другим где се покушало насилно и неискрено „увођење демократије“, донело губитак слободе, екстремно економско раслојавање, бесперспективност, међуетничку омразу – што све представља плодно тле за рађање екстремизма, поготово међу млађом популацијом.

Ту треба тражити праве разлоге за не само овај, него практично сваки терористички напад који се десио или ће се, нажалост, десити. Што пре народи и истински верници на нашим просторима схвате да им најљући непријатељи нису они који живе поред њих, већ они који издалека покушавају да овладају њиховим животима, инструментализују их у своје геополитичке сврхе и убирају плодове њиховог рада и живота – то ће бити боље за све. Тек онда ће се створити стварни услови за уклањање основних узрока тероризма на Балкану.

Прочитај без интернета:
6 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ