Златко Богатиновски

Пођох трагом вести од 2.октобра коју је објавило десетак арапских исламистичких, и још по неки украјински русофобски сајтови, нормално, уз злураде и еуфоричне коментаре, да су снаге Исламске државе (ИД) поред сиријског града Хама обориле руски јуришни авион Су-25.

Ако се пажљиво погледа снимак, који је експресно „окачен“ на ЈУТЈУБ, види се, у ствари, да обарања није било. Док руски авион избегава ватру са земље увежбаним војним маневром и испаљује ракете које је носио, а затим се сигурно удаљава, у кадру се само чује гневна вика и дрека, вероватно терориста ИД, који су га гађали. На снимку се види и да нема катапултирања пилота и да Су-25 одлази после обављеног ракетирања циљева на земљи.

И поред тако очигледног „ничега“, дотични арапски и украјински сајтови су, као по договору, моменат кад руски авион испаљује једну ракету прогласили за „погодак” који је довео до наводног обарања Су-25.

Легенда из Авганистана

Су-25 је постао познат током рата Совјетског Савеза у Авганистану. То је авион за блиску подршку на бојишту и борбу против тенкова.

Настао је као резултат истраживања спроведеног касних шездесетих година двадесетог века у СССР-у, које је требало да утврди спецификације новог борбеног авиона који је требало да обавља улогу „јуришника“, тј.“ Штормовика“ (назив који је добио чувени авион „Иљушин Ил-2“ за време Другог светског рата, који ће касније постати синоним за све руске јуришне авионе). Авион је требало да, сходно промењеној ратној доктрини, изводи ратне операције применом конвенционалног оружја.

Пројектовала га је компанија „Сухој“, основана 1934. године. Први прототип Сухоја Су-25 под ознаком Т-8-1 полетео је још 22. фебруара 1975. године, и ево, већ пуних четрдесет година траје.

Су-25 је тешко наоружан са Грјазев-Шипунов ГШ-30-2 топом калибра 30 мм и са различитим пројектилима ваздух-земља: у јуришној улози може понети преко 4000 кг борбеног терета. Представља еквивалент америчком јуришном авиону А-10 Тандерболт 2.

Морнаричка верзија овог авиона је била опремљена системом за напајање горивом у лету, као и куком предвиђеном за слетање на носач авиона. Кокпит пилота је смештен у кабину која је лоцирана готово у самом носу авиона, што омогућава добру прегледност пилоту како у фазама полетања и слетања тако и при лету авиона.

Кабина пилота је под притиском и обложена је титанијумским оклопом дебљине од 10 до 24 mm. Авион Су-25 је био веома добро наоружан а конкретно наоружање је зависило од типа авиона, да ли је био намењен подршци сувоземним трупама или је био морнарички авион намењен нападу на пловне објекте непријатељске морнарице.

У арсеналу овог авиона су били топови, ракете ваздух-ваздух, вођене ракете ваздух-море Х-23; Х-25; Х-29 и Х-58, невођене балистичке ракете разног калибра од 57 до 340 мм и класичне слободно падајуће авио-бомбе разног калибра и намене. Поред оптичког нишана авион је имао и ласерски даљиномер и нишан и остале уређаје који су му омогућавалi дејство преко целог дана и у лошим временским условима.

Производња авиона Су-25 је трајала од 1980. до 1992. године. За тих 12 година произведено је 700 комада. Иако се више не производи, Су-25 се још увек налази у наоружању ратних ваздухопловстава чак 26 држава: Авганистана, Анголе, Азарбејџана, Јерменије, Белорусије, Бугарске, Чешке Републике, Етиопије, Еритреје, Чада, Замбије, Судана, Демократске републике Конго, Екваторијалне Гвинеје, Грузије, Ирана, Ирака, Туркменистана, Узбекистана, Казахстана, Републике Македоније, Северне Кореје, Перуа, Словачке, Украјине, и наравно Русије.

До пре извесног времена два авиона налазила су се и у наоружању ратног ваздухопловства Обале Слоноваче, али су их француске снаге уништиле зато што су представљали претњу за мировну операцију у овој земљи.

 Пет авиона Су-25 УТГ са ојачаном конструкцијом и куком који су служили за обуку пилота у слетању на носаче авиона још увек се налази у оперативној употреби на једином руском носачу авиона „Адмирал Кузњецов“.

Због изузетне издржљивости и економичности овог авиона, ваздухопловство Русије је одлучило да до краја ове године почне још активније да ради на његовом реновирању и осавремењавању.

У том смислу је већ руска морнарица наручила још десет Су-25УБП сличних Су-25УТГ али са увлачивом сондом за пуњење горивом у лету.

Уз сва планирана побољшања, авион ће, упркос свом поодмаклом добу, постати веома модеран. Одлучено је да се убрза модернизација и свих наоружања Су-25.

У ствари, већ сада овај авион је знатно побољшан авион. Су-25 који дејствује у Сирији је практично „летећи тенк“, Његови одбрамбени системи чине више од тоне оклопа, укључујући и титанијум. Посебна пажња посвећена је заштити критичних чворова и елемената – кокпита и система за гориво. Пилот је скоро потпуно заштићен од гранатирања било каквог оружја до 12.7 мм.

Зашто је овај „средовечни“ авион поново толико актуелан?

Су-25 је у Авганистану доказао своју невероватну виталност. Тако су се авиони својевремено враћали у базу са 150 рупа од метака. Стручњаци сматрају да ниједан од постојећих млазних борбених авиона није у стању да поднесе тако нешто.

Баш због тога, ратна дејства Су-25 у Сирији су први тест нове моћи модернизоване легенде из Авганистана.

Прочитај без интернета:
20 гласовa