Борис Степанов

Швајцарску зову и земља референдума. У јуну су Швајцарци одлучили да срећа није у парама и зато су заједнички одбили идеју „основног прихода“ од две и по хиљаде франака за свакога, месечно. Пројекат је предвиђао да уз гарантовани доходак људи могу да се баве оним чиме заиста желе да се баве. Али њих 80% је израчунало  да је превише да се примају и две и по хиљаде тек тако, а да се ништа не ради, да је то стварно превише.

И то се догодило у земљи која је на другом месту у Европи по стандарду! Швајцарци су одлучили да новац мора да се заради, а не да се прима зато што си се родио и живиш у тој лепој и богатој земљи. Референдуми се у Швајцарској одавно сматрају за најважнији инструмент контроле власти и гаранцију тога, да последња реч при решавању државних питања увек припада народу. И то је тако, и то се никако не може избећи. Не може да се искључи ни чињеница да таква контрола омогућује да 80% становника те алпске републике ради за плату (по европским мерилима – врло високу). А и ниво запослености у њој спада у највеће. Од 8 милиона становника ради 85 процената мушкараца и 75 процената жена. Суседи Италијани, Французи, Немци могу само да сањају такве показатеље.

Да раде добро и квалитетно Швајцарци знају још и зато што је чак 88% становништва добило потпуно средње образовање, а 86% – и високо. И то врло квалитетно. Вероватно је и то разлог који омогућује да БДП по становнику износи 46.420 долара. Инфлација од 1% је стабилна већ неколико година. Ниво незапослености је 1,5%. Просечан старосни век је 82 године. Такви показатељи, наравно, привлаче инвеститоре из читавог света. Прича се да се скоро 40% штедње правних и физичких лица из читавог света држи у швајцарским банкама. Стабилност у земљи и висок стандард представљају залог да ће новац у њој још дуго и дуго да се чува.

Како тај многовековни бизнис не би нестао Швајцарци неће да им  правила о њему диктирају други. Ових дана је парламент земље гласао за званичан опозив захтева за ступање у Европску унију. До сада је он „замрзнут“ још од националног  референдума од пре 20 и више година. Тако да Швајцарска више није заинтересована за ЕУ. Да подсетим да 1992.године Швајцарци нису хтели да приступе европској економској зони. У Берну се сматра да земља сада може да са Бриселом разговара равноправно, као суверена држава. Испоставља се да је суверенитет тежи сувог злата. Са њим је практичније, уз њега може да се зарађује више него на растуреном и непоузданом управљању  изван земље. Односно – из Брисела.

Прочитај без интернета:
17 гласовa