Борис Степанов

Шведске власти су одлучиле да своје становништво заштите од дотока миграната. 20.јула је на снагу ступио закон по коме се прописи о давању уточишта мигрантима и изгледи за могућност становања избеглица  пооштравају. Једноставније речено, сада се могућност за становање даје максимално на три године, и то само онима  којима је одобрен улазак  у земљу. До скора  су сви мигранти  награђивани сталним боравком. Сада постоје ограничења и на улазак у земљу чланова породица избеглица. До сада су они све привилегије добијали аутоматски. Сада власт захтева да избеглица самостално обезбеди своје најближе. Не треба ни да помишља на било какву социјалну помоћ и повластице.

Још недавно су мигранти добијали онолико новца, колико су добијали и становници којима је Шведска одувек отаџбина. Помоћ је чак и по европским мерилима била огромна, а да се не говори о просјацима из блискоисточних земаља. Тамо су одавно схватили да је једноставније побећи код ситих Скандинаваца  и до краја живота ленчарити него радити нешто корисно у сопственој земљи. Корист би била огромна а најважније је да будуће генерације Арапа, Ирачана, Авганистанаца могу да добијају солидно образовање и да ће кроз 20 година реално моћи да претендују на почасна звања правих грађана Европе.

То је и био разлог што је замишљен и остварен прошлогодишњи напад на стари континент!

Очигледно је да су се Швеђани први освестили и на нове госте почели да гледају погледом који више није  замућен толеранцијом. У 2015.години Шведска је прихватила 160 хиљада избеглица. За тихе и мирне Скандинавце њихов долазак је личио на најезду. Прво су им се радовали и пуштали их у сваку кућу, хранили, обували и облачили. Убогим и гладним су носили новац и остале поклоне. Али после, када су избеглице, пошто су се множили као скакавци, почели да у мале провинцијске градове уводе своја правила понашања као на блискоисточним пијацама, да пљачкају и силују, чак и младе, постало је јасно да се за мигранте морају уводити оштрија правила  понашања. Правници су се оштро успротивили  од власти захтевали да новим избеглицама остави све привилегије. Међутим, руководство земље се није повукло. Званична лица у Стокхолму су уверена да се  са таквим ограничењима, без прибегавања још оштријим мерама, може ограничити река миграната. То је неопходно посебно зато што имиграција доводи између осталог и до постепеног растурања и нестанка мањих европских народа, без обзира што ће то постати потпуно јасно тек кроз педесетак година. У овом тренутку много страшније изгледа губљење радних места. Швеђане, Данце, Норвежане то много више плаши.

Произилази да је ризик за велику незапосленост и „ново сиромаштво“ сада у Европи актуелнији него икада пре. Многи се плаше конкуренције на тржишту рада – посебно код послова са нижом квалификацијом. Европљана са нижом квалификацијом је сваке године све више и ти радници су већ данас у паници. За годину или две они неће више никоме требати. Њихова места ће врло лако, и за мањи новац, заузети имигранти. Тако да антимигрантска расположења, ма шта говорили правници, данас представљају важан политички тренд.

Прочитај без интернета:
15 гласовa