И док се све земље у региону бивше Југославије максимално труде да што више помогну свој народ ма где год он живео изван матичних држава, у Србији изгледа нико неће ни да изнесе идеју о томе да Србе из Републике Српске, Црне Горе, Хрватске и Македоније треба што тесније повезати са Србијом јер сви смо ми једно, ма колико били удаљени километрима, крв је иста, душа нам је свима православна, а ген српски.

Ево на пример посматрајмо Устав Хрватске у којем стоји да сви Хрвати из Босне и Херцеговине имају право гласа на изборима који се одржавају у тој земљи. Осим тога без проблема и мукотрпних чекања успевају да добију држављанство Републике Хрватске, док Срби изван Србије који нису држављани истоимене земље немају право гласа на изборима у својој матици. Можда је неко некада и покушао да ову тему стави на дневни ред, али је брзопотезно она убачена у фиоку заборава под ознаком „Строго забрањено отварање“.

Да ли се неки плаше утицаја који би Срби из Српске, Црне Горе, Хрватске и Македоније, а који су доказани родољуби и борци против глобализма, имали ако би им било дозвољено да изађу на биралишта и тако дају свој допринос у изградњи Србије. Па где је та демократија на коју се сви позивају? Где је та брига за Србе који нису рођени у Србији? Ко је наредио да се ово питање нипошто не анализира? Коме смета јак српски отпор који долази изван Србије? Има ли ико паметан и емпатичан на српској политичкој сцени ко ће да јасно и гласно каже: Сви смо ми Срби и сви морамо да имамо једнака права? Да ли нам то ћутање и не бављење решавањем овог питања јасно показује ко управља српском државом?

Како то да Хрвати из БиХ могу гласати па чак и имати пресудан утицај на исход избора у Хрватској, а Србима то право није омогућено. Ко то забрањује? Ко не жели слогу, заједништво и отпор према пропасти у коју Србија срља?

Наши непријатељи су и те како свесни чињенице да Срби посебно они из Српске и Црне Горе никада не би гласали за оне политичаре којима је ЕУ честитала победу у 17 часова, тачније за време самог трајања гласања. Знају они да би Срби из региона пореметили њихове планове ако би им било дозвољено да изађу на изборе. Свесни су да у Републици Српској има скоро милион и по становника чији би гласови ишли баш на супротну страну од ове која се залаже за улазак у НАТО и ЕУ.

Питам се где су сада сви они који се позивају на специјалне и паралелне везе Српске и Србије које су загарантоване Дејтонским споразумом? Много је питања, али ко ће да нам одговори? Ко то још води рачуна о народу? Сви се само залажу да угнезде своје похлепне задњице у удобне фотеље у којима ништа не раде, а примају плате. А народ ко народ, ћути и трпи док једном не пукне.

Сећам се да је председник Републике Српске Милорад Додик још пре десет година предлагао да се Србима из Српске омогући да гласају на изборима у својој матици на исти онај начин како то Хрвати спроводе годинама. Зашто они могу, а ми не можемо?

Ма, и ја много питам, али ко пита не скита. Важно је поново отворити фиоку са почетка ове приче коју је неко добро замандалио и на којој се скупио велики талог прашине. Ево прошла је деценија, сменише се на власти и Курта и Мурта, а Срби изван матице и даље чекају да се појави владар који ће ово питање да реши једном за сва времена. До тада уживајмо у бројним представама издајничког позоришта чији глумци играју по унапред написаном сценарију који су писали највећи непријатељи српског рода.

(Велимир Ремић, главни и одговорни уредник руско-српске информативне агенције „Газета“)

Прочитај без интернета:
11 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ