ФСК

Унија европских фудбалских асоцијација (УЕФА) има правило: када изгредници из публике истрче на терен ради прављења инцидента или саморекламе – телевизијске камере треба да се окрену, да им не би дали додатни публицитет и подстицали друге на сличне акције.

Терористи, пак, имају ту привилегију да, када изведу терористички напад, добију максималну медијску пажњу, тако да им мас-медији служе као бесплатни регрутни ресурс. А и као курири за слање порука.

На пример поруке да у Европи више неће бити безбедни чак ни одласци на пијацу. Коме та порука највише одговара? Односно, да поставимо чисто криминалистичко питање: ко је имао највеће користи од терористичког напада у Паризу, у петак 13. новембра?

Осим салафистичких екстремиста, највећу корист имали су управо они који би желели да становништво некад (релативно) слободних западних држава сатерају у тор. На начин на који је то рађено после напада на Светски трговински центар у Њујорку 11. септембра 2001.г, када је већ у фиоци био спреман за усвајање у америчком Конгресу сада већ злогласни „Патриотски акт“, који је отворио Пандорину кутију све већег тоталитарног надзора становништва – управо онаквог каквог је последњи разоткрио Едвард Сноуден. Укинуте су или ограничене крваво изборене тековине грађанског друштва и контроле власти.

Наравно, уз то, нађен је повод за покретање војних агресија, на првом месту против Авганистана и Ирака. Весли Кларк је директно сведочио о речима које је чуо у Пентагону непосредно после 11. септембра: „Напашћемо 7 земаља у следећих 5 година“. Почев од Ирака, иако није било никаквог доказа да је та земља на било који начни била укључена у напад.

Да ли су волшебно нађени сиријски пасоши на месту напада у Паризу повод за озбиљнију западну војну интервенцију у Сирији и ближој околини?

Француска је још синоћ извела своје прве ваздушне ударе у Сирији. Против ИСИС-а. Али и без сагласности легитимне владе Сирије (за разлику од Руса, који своја дејства нису ни почели без добијања те сагласности).

У сваком случају – искуство нам говори: невине жртве терористичких напада су, попут недужних жртава НАТО агресије на СРЈ 1999.г. по терминологији западних стратега, само „колатерална штета“. Зарад „виших циљева“. Који ће се широј публици сами казати. Нажалост, углавном кад већ буде касно.

Прочитај без интернета:
15 гласовa