Миодраг Зарковић

Нашао се неко ко ће у овом тренутку да брани част и углед британске краљевине од „скандала“ који је покренула Србија: Владимир Тодорић, такозвани интернационални секретар (сиц) Демократске странке.

Тодорић се јавности обратио писменом изјавом, што је начин који све више личи на некакав новоуспостављени обичај јер га користе и слични јуришници Српске напредне странке (Тања Сантрач као последњи пример). Ваљда је и једнима и другима јако стало да покажу да су: 1) писмени, и 2) важни. Елем, код Тодорића је додатно занимљиво то што, док је ДС била на власти, није морао да се довија писменим изјавама, већ је у јавности наступао као „независни аналитичар“ и то махом преко касније угашеног „Утиска недеље“, где је ваљда само Оља Бећковић била чешћа од њега.

У сваком случају, ова његова писмена изјава тиче се једног правог писма, које је председник Србије Томислав Николић упутио недавно британској краљици Елизабети Другој, о чему је пре неколико дана, наравно у предвидиво подругљивом призвуку, известио дневни лист „Блиц“. Према Тодорићу:

„Човек који је Кинезе, пред премијером Кине, назвао `жутим људима који ће пити Мораву` сада захтева од британског монарха, који нема никаква стварна овлашћења од 17. века, да утиче на Владу Велике Британије у односу на резолуцију према Сребреници. Свака озбиљна земља ће ову вест прво дочекати са неверицом а касније ће сигурно показати огромне резерве према Србији и њеној дипломатији с обзиром како она данас функционише.“

Интернационални секретар (шта год то било) Демократске странке додао је још и да је овај „дипломатски скандал“ нанео „огромну штету интересима Србије“, а осврнуо се и на изјаву Ивице Дачића, министра спољних послова, да је био упознат са слањем писма:

„То онда мора да значи да је и цела Влада са премијером на челу била упозната са чињеницом да Србија од Краљице Елизабете тражи утицај на британску спољну политику. За овакав скандал и срамоту онда цела Влада треба да сноси одговорност. А ако Влада није била упозната са писмом председника, онда заиста више нема пилота у спољнополитичком авиону Србије јер ту свако ради како хоће“, грми Тодорић.

Све у свему, рекло би се да ово није ништа ново. Демократска странка је увек и у свакој прилици, без обзира на то да ли је у датом тренутку на власти или у опозицији, и без обзира на то ко јој је председник, првенствено водила рачуна о потребама и угледу Западњака. Стога и не чуди то што ДС-ов интернационални секретар (што је, ваљда, супротно од „национални секретар“) не види скандал у британском предлогу резолуције према којем су Срби криви за „геноцид“ у Сребреници, него у писму председника Србије британској краљици. То је тај правац размишљања, којем се свесрдно приклонио и Александар Вучић, а по којем Србија мора да уважава интересе и углед свих оних држава које необуздано газе по њеном угледу и њеним интересима.

Тодорићу, као и небројеним другима, промиче болно очигледна чињеница да о Србији и српским „злочинима“ резолуцију хоће да донесе држава која се зове Велика Британија! То „велика“ је супротно од „мала“, и одраз је крвавих империјалних трагова које је Лондон, чија се званична химна наметнута и на окупираним територијама зове „Боже, чувај Краљицу“, посејао по свим ћошковима планете. Када такви доносе резолуције којима би да осуде Србе и Србију, неминовно је сетити се Гандијевог чувеног одговора на питање шта мисли о Западној цивилизацији:

„Мислим да би то била добра идеја.“

Неко ко је интернационални секретар (то му дође међународни, зар не?) скупштинске странке, више би научио од Гандија него од „Блица“. Али, то што се ДС као по наредби обрушио на Николића управо после „Блицових“ писанија, а пре Тодорића се председнику државе истим поводом ругао и Драган Шутановац (додуше, не писменом изјавом, него порукама на Твитеру), може да указује на тачност чаршијских нагађања, да иза свега стоји – Александар Вучић. Његов и Николићев „хладни рат“ је одавно потврђен, као и Вучићев неспорни утицај на уређивачку политику „Блица“, па онда никако не чуди што су у његовом сукобу са председником Србије вајне „демократе“ спремно стале на страну свог најбољег ученика.

Прочитај без интернета:
15 гласовa