Борис Степанов

Недостојно лицитирање између Брисела и Анкаре која од ЕУ захтева час 3 милијарде, час 6 милијарди евра, пре свих су узнемирили председника Чешке Милоша Земана и лидера Националног фронта Француске Марин ле  Пен. Господин Земан је одмах изјавио да се Анкара неће зауставити на томе, да ће наставити да уцењује  Брисел и да ће врло брзо захтевати бар 20 милијарди евра. То се зове политички рекет. У Европском парламенту Ердогана већ називају „султан“ који тражи високу цену за помоћ на решавању миграционе кризе. Европа жели да од Турске направи „чекаоницу“ за избеглице, а Ердоган нуди своју земљу као центар за отпрему миграната у одређеном правцу. Плус – ултимативно инсистира да се што пре спроведу преговори о пријему Турске у ЕУ. Цена пројекта „султана Ердогана“ је две десетине милијарди евра које би требало Турској да се дозначују сваке године. Међутим, ипак се за сада сви боје да било шта обећају Анкари. Европска унија је тако организована да уколико једна земља каже „не“ – и све остале треба да учине то исто. Лидер Националног фронта Француске Марин ле Пен је преко радио-станице RTL захтеве Турске назвала директном уценом. Зашто Ердоган толико отворено удара о врата ЕУ и покушава  да  пригњечи чак и Ангелу Меркел лично? Рекло би се да Ердоган у рукам држи још много асова, које за сада крије у рукаву. Од њега у многом зависи и ситуација у Сирији. У било ком тренутку он може ДАИШ-у, чији се борци одмарају и лече у Турској,  да нареди да им се подели оружје и да стотине хиљада мирних Сиријаца опет у паници пребегну у Немачку. Пројекат „Ердоганове избеглице“ је већ оборио на колена Брисел. Доналд Туск и Жан-Клод Јункер никада нису мислили да ће добити тако „врео“ посао. Раније је у Бриселу све било тихо и мирно, а сада морају да се врте и мувају сваког божјег дана. Ердоган то схвата, те зато и кочи политички договор о Сирији, и успут покушава да једном заувек реши питање Курда. Како би колико-толико охладио „вреле главе“ турских лидера Јункер је изјавио: „У овом тренутку  Турска није спремна за пријем у ЕУ. И ја сматрам да она неће бити спремна ни кроз 10 година“ – подвукао је председник Европске комисије. Он је и наговестио да не треба да се очекује брза реализација визног режима за Анкару. Ердоган је хтео да то буде готово већ у јулу, али за сада то питање није решено. Британски премијер Дејвид Кемерон је потврдио позицију Лондона да Велика Британија грађанима Турске неће омогућити безвизни режим јер „Велика Британија није земља Шенгена“.

          Хладнокрвна Ангела Меркел такође не намерава да са Ердоганом игра жмурке. Због Ердогана и његових избеглица и она има проблема у својој партији. Она је у бундестагу изјавила да пријем Турске у ЕУ за сада не постоји на дневном реду. При том је подвукла да чак и уколико би Брисел и Анкара отворили ново поглавље у преговарачком процесу то неће дати никакве гаранције у вези са коначним резултатом.

          Да ли ће се султан Ердоган зауставити или ће наставити да уцењује Европљане? За сада нико, па чак ни Американци, не могу да зауставе Турску и да је ставе на њено право место. Анкара је пошла на све или ништа. Чиме ће се то завршити – видећемо ако довољно дуго поживимо.

Прочитај без интернета:
21 глас