Прошла је епизода о државном удару. Власт чини све да је се више нико и не сећа. Живот иде даље, уследиће нове епизоде, са представницима власти у главној улози. Међутим, у одјавном делу епизоде о државном удару, појавило се нешто што би се могло назвати нарушавањем државног поретка. Или барем правног поретка државе Србије. Као и свака индијска или турска серија и прича о државном удару је морала имати неко разрешење. На сцену је ступио министар унутрашњих послова, др. Небојша Стефановић, који је саопштио да полиција повлачи кривичне пријаве против оних који су (наводно) били умешани у „државни удар“. Образложио је то речима да нико из власти није имао намеру да „угрожава слободу говора“ и да је његов потез доказ тога.

Али, министар је заборавио да не постоји законски основ да се повуче кривична пријава коју је полиција поднела. О основаности кривичне пријаве која је поднета одлучује тужилаштво, па је оно власно да кривичну пријаву одбаци као неосновану, али се једном поднета пријава по службеној дужности не може повући. Са друге стране, поставља се питање: шта ако тужилаштво нађе да је у свему било елемената кривичног дела? Да ли се онда повлачењем пријаве штите криминалци? На крају, полиција је извршни орган власти и она не може да се меша у рад правосудних органа. Министар Стефановић је својом изјавом направио земљотрес, али за дивно чудо, то није изазвало пажњу и представника правосудних органа.

Ако је понашање министра грубо нарушавање поретка у систему републике Србије, ћутање носилаца правосудних функција је још гора појава. Они су плаћени да чувају правни поредак земље. А ћуте као да се ништа није десило. Исто као што су ћутали и када је државни тужилац Загорка Доловац изјавила да ће подносити пријаве због покушаја „дестабилизације земље“. Само што никоме није објаснила у ком то закону се квалификује кривично дело „дестабилизација земље“!?

Прочитај без интернета:
9 гласовa