Премијер Вучић је имао још један бриљантан наступ. Он је упозорио „да поново постоје они који би да показују мишиће и неодговорно позивају да идемо алтернативним путем, што је политика којом је наша нација једном већ била доведена на ивицу опстанка.

Ти алтернативни путеви воде право у амбис, а мишиће смо испробавали толико пута да смо били светски шампиони у 20. веку, а да свом народу ништа нисмо донели.“ Још је и додао да  „држава и политика нису шала, игра и емоција, већ веома озбиљан посао да би се препустио неозбиљним и неодговорним идејама“.

Како одговорити на мешавину произвољних тумачења, лоших закључака и политичког дилентатизма? Ко је „показивао мишиће“?

Да ли Вучић познаје историју свог народа? Шта је Србија требало да ради 1914. и 1941? Да није било можда боље прихватити Хитлера за савезника? Стрељати Јевреје и слати трупе на Источни фронт? О чему уопште прича председник Владе Србије и кога оваквим изјавама прозива?

Међутим, када се погледају прилике у којим Вучић овакве изјаве даје, онда постаје јасније одакле овакве изјаве. Вучић се, наиме, по ко зна који пут срео са представницима НВО сектора. Наравно, оних „изабраних“ и „просвећених“ НВО активиста, који су ништа друго до продужене руке америчких интереса. Вучићеви партнери из НВО су Наташа Кандић, Јелена Милић, Соња Бисерко и Соња Лихт. Отуда и овакви изливи беса према Србима, „шампионима показивања мишића“ или, како то провејава из његових речи „шампионима глупости“. Ако је и од Вучића, много је.

Прочитај без интернета:
8 гласовa