Драган Милашиновић

Када је током Јула 2010 године тадашњи премијер, а садашњи председник Турске, Реџеп Таип Ердоган, допутовао у Нови Пазар да отвори Турски културни центар, праћен Борисом Тадићем и неизбежним Расимом Љајићем, није се знало ко је домаћин а ко гост. Напред, транспарент на коме је писало „Hoşgeldin Sandcak’ın Gönül Fatihi – Türkiye’de eğitim gören Boşnak ünıversitelileri“ („Добро Дошао Освајачу Санџачких Срца – Бошњачки студенти турских универзитета“)(1) а иза, забрађене девојке и у турске ношње обучени младићи, стотине турских застава без иједне српске, зелена знамења СДА и више десетина хиљада људи који скандирају турском премијеру, а звижде српском председнику. Чак је и Тадићу, свиклом на свакојака државна, политичка и људска понижења, било непријатно, па се шћућурио као јазавац у рупи, вероватно молећи се Папи да се сва та брука што пре заврши. А Ердоган се, занет својим нео-османским амбицијама, током свог обраћања у више  наврата дипломатски заборавио и говорио о Санџаку као својој земљи, док се Расим Љајић потуљено смејуљио. Понижена Србија је то оћутала! И Ердогану, и Тадићу, и Расиму Љајићу.

Три године касније, октобра 2013. Таип Ердоган је допутаво на Косово са политичко-привредном делегацијом од 600 чланова!!, топло дочекан као премијер земље која је (не случајно) прва признала независност Косова. Тада је, обузет агресивним плановима обнављања османског царства, пред више од 30.000 људи у Призрену изјавио: „Драга браћо и пријатељи, имамо заједничку историју културе и цивилизације. Немојте заборавити, Турска је Косово и Косово је Турска, ми смо толико блиски да је чак и аутор турске химне, Мехмет Акиф Ерсој са Косова, из Пећи““

У дипломатској реакцији Србија је упозорила Турску да Косово сматра делом своје територије и затражила објашњење. Ердоган се није ни удостојио да пружи неки одговор, већ се огласио тадашњи министар спољних послова, а данас премијер Турске, Ахмет Давутоглу, јасно поручивши да га мишљење Србије просто не интересује, пошто је за Турску Косово независна држава.

Тадашњи први потпредседник, а данас председник, српске владе, Александар Вучић реаговао је оштро рекавши како је изјава турског премијера да је Косово Турска “скандал и да тражи хитно и јавно извињење Турске и њеног премијера”.

“Ердоган врло добро зна да Косово није турско још од балканских ратова и његова изјава само показује какве су стварне намере неких земаља у окружењу. Многи се скривају иза лепих речи, али је било потребно да прораде емоције да схватимо какви се интереси крију иза кулиса”. (2)

Да, тако је говорио Вучић, пре нешто више од две године. Та његова изјава била је увод у захлађење односа две земље и замрзавања активности тзв. “Балканске трилатерале” (Турска, БиХ, Србија) што је био битан ударац турским настојањима да оснажи своје присуство на Балкану.

Шта се променило за те две године? Да ли је Турска променила свој став о “Турском Косову”? Да ли се Давутоглу извинио за дипломатску спрдњу коју је терао са српским захтевима за објашњењем? Да ли су се престале антисрпске изјаве из Турског културног центра (као институције под јурисдикцијом турске амбасаде)? Да ли се смањило Турско подривање Републике српске и подршка екстремним исламистима у БиХ?

Ништа од тога! Напротив. Разоткривена је турска веза са тзв. Исламском државом, коју координира лично син Реџепа Таипа Ердогана, турски повереник са отомански Санџак, Сулејман Угљанин, постао је изузетно агресиван, а Турска је пуцала у Русију, јединог заштитника српског народа, која је у те претекле две године браниле српске националне интересе свуда и на сваком месту где је била у прилици (од спортских форума до Генералне скупштине УН).

Откуда, онда, толико топао дочек српског премијера свом турском колеги, осведоченом србомрсцу, који је још колико јуче онако потцењивачки исмејавао његов захтев за извињењем? Је ли то, можда, Вучић оболео од амнезије или политико-склерозе? И шта се то у његовој глави дешава када нам пред новинарима дрско изједначава “пријатељство” Турске са пријатељством Русије? Чиме и када је Турска показала пријатељство према Србији?!? Какав морал може имати Србин који уопште и помисли да код Русије посредује у корист Турске?! И како ће наћи храброст да тако нешто изузсти Путину?

О, Христе, Боже, распети и свети!!

И како је, уопште, могуће једнострано заборавити вековне крвне, територијалне, верске, геополитичке и све друге зидове који постоје између Турске и Србије, када их Турци евидентно не заборављају?!

Могуће је. А како, давно нам је открио Филип Македонски својом чувеном реченицом – Нема тог зида који магаре натоварено благом не може да прескочи!!

_______________________________

Прочитај без интернета:
14 гласa