Шта су домети посете Александра Вучића Вашингтону брзо ћемо сазнати. Тек, после састанка са Сузан Рајс нешто се може наслутити. Вучић је вероватно пристао на нове уступке на Косову, али су ово били договори ниског профила. Дакле, ништа ново и неочекивано. Јер, из његове изјаве да ће САД подржати пут Србије у ЕУ толико се може закључити.

Са једне стране, та подршка би сада значила да ће бити отворена нека поглавља у преговорима Београда и Приштине, па ће се тако Вучићу омогућити да почне предизборну кампању са темом европских интеграција.

Само, остају отворена два питања везана за ово.

Прво, хоће ли ЕУ, због стања у којем се налази, пристати на амерички притисак. Пре свега се ово тиче Немачке, која је европски пут Србије условила са својим захтевима, а за њу је најважније потписивањем новог, обавезујућег споразума са Приштином.

Глупо би било чак и по мерилима српске политике да се због отварања преговарачких поглавља са ЕУ прихвата пријем Косова у УН, па онда остаје да се види шта ће произаћи из америчких жеља и немачких услова.

И друго, колико ово може помоћи Вучићу у предизборној кампањи?

Све је мање људи у Србији које тема евроинтеграција интересује.

Са друге стране, нови сусрет Александра Вучића и Исе Мустафе је већ заказан у Бриселу за 23. јун.

Судећи према ранијим дешавањима, вероватно је већ и почео процес усаглашавања неке одлуке.

О чему, то ћемо сазнати тек пошто се разговори одрже. У сваком случају, и поред притиска Рајсове и свега што је на састанку рекла Вучићу, српски премијер има мали маневарски простор за даља попуштања у разговорима са Мустафом.

Албанци нису испунили ништа од обећаног, било то формирање суда за припаднике такозване ОВК или установљавање Заједнице српских општина.

Тако да, од громогласно најављиване посете по београдским медијима под контролом Запада, вероватно неће бити већих резултата.

Агонија која се тиче преговора са Приштином ће бити настављена, као и мрцварење са евроинтеграцијама.

Прочитај без интернета:
5 гласовa