Борис Степанов

Мило Ђукановић ј одавно Американцима понудио своје услуге у вези са продајом Црне Горе.  Он је неколико година упорно увлачио своју земљу у Северноатлантску алијансу, a свом становништву обећавао светлу будућност – демократију и слободу, под штитом НАТО-а.

Истина, нису баш сви веровали „вечитом премијеру“ који је припитомио Парламент тако да је  од њега направио послушну гласачку машину. Народ је на улицама протестовао, говорећи: „НАТО – не! САД – не!“, али господина Ђукановића то уопште није узнемиравало. Он је схватио да његова будућност, његов политички и миран лични живот зависе само од тога како ће он да извршава наређења Брисела и Вашингтона. А тамо су јасно и оштро рекли: „Уколико Црна Гора не уђе у Алијансу биће отворени сви тајни досијеи (а у ЦИА и Ми-6 их је баш доста) о мафијашким пословима „Мила, краља цигарета“. Упозорења је он добијао већ више пута, али му је пре две године речено конкретно: „Треба нам Црна Гора са њеним аеродромима, лукама и заливима!“

Природно је, да не би доспео у доживотни затвор, Ђукановић је одлучио да продужи своју политичку каријеру и да отаџбину замени за вечити закуп јаким и богатим Американцима.

Њима баш сад требају нове базе и аеродроми на којима се поскакује. А у Подгорици је са тим све у реду. Становништво је још у време маршала Тита квалитетно и, што је најважније, за новац читаве СФРЈ, све то изградило, а корист имају само Ђукановић и његов клан. Код политичара – бизнисмена који су навикли на корупцију у астрономским сразмерама, увек постоји само једна жеља – да не изгубе свој капитал, већ да за њега пронађу мирну луку – најбоље у САД или Европској унији.

Западни банкари знају да у Црној Гори скоро двадесет година фирма „Ђукановић – Вујановић – Маровић“ добија део од свега – од илегалне трговине цигаретама, сумњивих казина, грађевинарства и продаје земље ономе од кога се има највише користи. При чему су се сва тројица чврсто држала један за другог и нису дозвољавали да у њихов „црногорски троугао“ уђе још неко. Очигледно је да су другарски делили и добит.

Сада, када је у Црној Гори све усмерено према пријатељству са Сједињеним Државама, из Вашингтона је стигла наредба: „Напред у НАТО и ни корак  назад!“ Три друга, Ђукановић, Вујановић и Маровић, нису могли да одбију своје покровитеље. Они одлично знају да уколико дође до неког застоја у послу са Алијансом, код њих ће се појавити огромне непријатности. А коме би оне сада требале, ипак су времена компликована.

Прочитај без интернета:
21 глас