Борис Степанов

 

Амерички председници Труман, Ајзенхауер, Кенеди, Џонсон и Никсон упорно су терали Европљане у Европску унију. Одмах после завршетка Другог светског рата администрација Беле куће је буквално натерала Париз да са Немачком закључи привремени споразум. Тврдоглаве Французе су плашили  тврдњом да ће им заувек одузети помоћ коју би имали по Маршаловом плану. Труману је било потребно да добије пуну контролу над две најјаче и најутицајније земље Европе.

У Стејт департменту су недавно скинули ознаку поверљивости са докумената о томе да су тајне службе много деценија тајно финансирале европски покрет. Произилази да је још у јулу 1950.године генерал Вилијам Донован, а он је у ратним годинама био на челу Управе стратешких служби (која је послужила као база за нешто доцније оснивање агенције ЦИА), упорно говорио да треба да се формира пуноправни европски парламент. САД формирају Амерички комитет за јединствену Европу и за председника тог Комитета постављају генерала Донована, који је и делио финансијску подршку „очевима-оснивачима“ Европске уније. Уосталом, осим Вилијама Донована у савет „Комитета за јединствену Европу“ је улазио и Ален Далес који је 50-х година био на челу Централне обавештајне управе Сједињених Држава. Он је више пута говорио да финансирање формирања јединствене и нове Европе представља ствар перспективну и важну.

Људи, који су добили велики новац од Вашингтона увек ће схватати  да они сада зависе само од Американаца и да никада неће ићи против воље својих газда.

Сада неки тврде да у ситуацији када је постојао хладни рат у томе није било ничег неморалног и лошег, у томе се закључивала и мудрост агенције ЦИА.

Најважнији је резултат.

Тако су 25. марта 1957.године Белгија, Немачка, Италија, Луксембург, Холандија и Француска објавили о формирању Европске економске заједнице – ЕЕЗ.  САД су добиле оно што су хтеле, и почеле су активно да раде на преформатирању ЕЕЗ у Европску унију. За 59 година ЕУ се претворила у структуру која данас уједињује 28 земаља.

Није лош пројект ЦИА који је започео 33. председник САД Гари Труман. Његово дете су неговали сви доцнији председници – Двајт Ајзенхауер, Џон Кенеди, Линдон Џонсон и тако даље. 37.председник САД Ричард Никсон је допринео да у ЕУ буду примљени и Велика Британија, Данска и Ирска. То је било 1. јануара 1973.године. Картер је помогао Грчкој која је постала члан ЕУ 1.јануара 1981.године, а Роналд Реган – Шпанији и Португалији (1.01 1986.године).

За време Буша-старијег ЕУ није ширена, али је прављена врло активна припрема. Бил Клинтон је успео да помогне Аустрији, Финској и Шведској (1.01 1995.). Док је председник био Буш-млађи  у јануару 2004. је дошло до најмасовнијег пријема у Европску унију – Мађарска, Латвија, Литванија, Малта, Пољска, Словачка, Словенија, Чешка и Естонија. А затим, у јануару 2007, после извлачења Беле куће, Брисел је пригрлио  Румунију и Бугарску.

„Хроми патак“ Барак  Обама  баш и нема чиме да се похвали  – мала и сиромашна Хрватска је у његово време постала члан ЕУ 1. јула 2013. Прича се да пошто је промењен начин да се земље увек примају 1.01 су и почели  проблеми у Бриселу. Можда и у томе има делић истине. Ко би то знао?

Прочитај без интернета:
15 гласовa