Према првим утисцима, нови председник САНУ, Владимир Костић, представља извесно освежење у односу на свог претходника. Но, ни нови председник САНУ, која би требало да буде научна, а не политичка институција, ипак не пропушта да изјави јавну политичку лојалност мантри „ЕУ нема алтернативу“. Па чак и да оде корак даље.

Наиме, у интервјуу за Б 92, Костић је изјавио „да би свако довођење радикално у питање нашег европског пута, била једна страшна геополитичка усамљеност, која доводи у питање, ако хоћете и наш елементарни опстанак“.

Да ли је то, да нам је алтернатива ЕУ-интеграцијама – смрт, нешто што је САНУ и научно утврдио? Ако јесте – било би добро да и шира јавност стекне увид у тај закључак, и чињенице које га подупиру. Да сви скупа сазнамо која нам то животна опасност прети ако се одрекнемо „безалтернативног“ пута. И зашто? Зашто је толико опасно по живот не бити за улазак у ЕУ? Није ли ЕУ најдемократскија икад заједница држава, које јој се добровољно прикључују, без икакве присиле? Није ли то, како нам кажу, „најуспешнији мировни пројекат свих времена“? Ако јесте, шта се то страшно може догодити ако нека држава направи друкчији демократски избор? Зашто се нон-стоп испод обећања о ЕУ-рају назире латентна претња свакоме коме би можда пало напамет да се одрекне благодети тог „раја“?

Можда би управо САНУ могла да јавно покрене то питање, да организује научни скуп, округли сто, серију трибина, да објави зборник? Тако би, најзад, почела да враћа релевантност које се, наизглед, добровољно одрекла (несумњиво уз малу помоћ „пријатеља“ споља).

Или се „безалтернативност“ ЕУ-интеграција у научним круговима унутар САНУ већ сад третира као аксиом, неспорна истина, која се не може и не сме на било који начин доводити у питање, као некадашња „истина“ да је земља равна плоча?

Али, ако је тако – онда чему више друштвене науке уопште?

Било би добро кад би из САНУ јавност добила одговор на егзистенцијално питање: зашто је алтернатива ЕУ – смрт?

Прочитај без интернета:
26 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ