Овога пута није било спавања на патосу, као ономад када нам је великим преговарачким умећем тадашњи потпредседник Владе Србије избоксовао Бриселски споразум.

Није, ваљда, да се не сећате како нам је Вучић препричавао своје дипломатско тактизирање априла 2013. Толико је његово укључивање у бриселске преговоре презнојило баронесу

Ештон да су европски бирократи у једном тренутку поскидали сакое, док је Вучић био непријатан и чврст у свом праведничком гневу(погледати џоутоубе, без могућности остављања коментара).

Био им је до зла бога „тежак“ преговарач, па је после 12-13 сати надгорњавања, без честите фотеље, легао на патос и – одремао. Да, да, одремао – он који ради 25 сати дневно и који не пропушта прилику да нас остале и малокрвне и малодушне Србе на то изнова и изнова подсећа.

Заборавили сте?! О, не, то је недопустиво.

Да тако лако избришете из меморије те надљудске напоре новог српског вође. Ако је већ тако, свеже едуковани спин мајстори домаће производње побринули су се да Вучићеве Танталове муке не заврше под тепихом или у неким новинарским фуснотама.

Дакле, не смете ни у једном моменту посумњати да је вођа учинио све, пружио надљудске напоре и ових дана док је до дубоку у ноћ на новим беж фотељама естетици склоне Италијанке Фредерике Могерини, успешно спречавао подмукли наум косовских Албанаца. Да се преговара о укидању српске цивилне заштите у Северној Митровици и уклањању барикада на ибарском мосту. Заузврат, косовска делегација морала је да пристане на то да се српске судије преведу у правосудни систем њихове самопроглашене државе!

А да, имаћемо и Србина за председника суда у Северној Митровици и канцеларије у Лепосавићу и Зубин Потоку. Имаћемо пуно српских судија који ће судити по законима Хашима Тачија, од миља названог Змија. И то у веома повољном односу 14:11 за Албанце. Све је то нама обезбедила интендантска служба Вучић, само још да наврата довољан број Срба који се представљају као судије и тужиоци, а који би судили по законима Косова, отцепљене јужне покрајине коју Србија, узгред речено, не признаје за државу.

Ништа вам није јасно? И даље сте сумњичави да је у Бриселу одрађен добар посао? Немојте, молим вас!

Ако будете „неверне Томе“, колико већ вечерас са малих екрана могли би имати слику нових суперменских способности нашег премијера о којима ће ТВ Пинк на сваких сат времена у десетоминутном прилогу, изнова и изнова, обавештавати сумњичаве појединце. И све тако док и онај последњи следбеник Пинкових звездица не уврти у главу да је сада највећи проблем наћи оне судије, а не то, како би љубомором нафиловани критизери желели да представе – да се ради о још једном уступку српског режима на путу пуног признања сепаратистичког Косова.

У том откривању епохалне улоге нових власти предвођених незамењивим вођом увек има нових историјских прегнућа. И на њих нас премијер редовно подсећа. Последњи у низу је Вучићева тврдња да по први пут у новијој историји српски буџет није у минусу! Шта би на то рекао Динкић који се након завршетка буџетске 2005. године у својству министра финансија хвалио како је државна каса завршила у суфициту.

Додуше Динкић је узео целу годину за меру, а Вучић тек првих 40 дана текуће године. Овај нови историјски моментум је толико тачан, колико и ранија тврдња да је он први српски премијер који је добио званични позив од немачког канцелара или да су прошлогодишње мајске поплаве „највећа катастрофа која се на памти у историји Србије“.

Даћемо му за право једино уколико српска историја почиње од – Преображења Св. Александра Вучића. А толико већ, надајмо се, није забраздио.

www.vesti-online.com/Vesti/Komentar/470655/Ala-smo-ispregovarali

8 гласовa