Амбасадор Русије у Београд Александар Чепурин у интервјуу ТВ Мост из Звечана рекао је да постаје све јасније да Европској унији, која је посредник у решавању конфликата између Србије и Косова, „понестаје снага да обезбеди чак и спровођење првог Бриселског споразума“.

Он је навео и да верује да ће Косово остати део Србије, као и да су став и приступ који Србија заузме од кључног значаја у решавању косовског проблема.

„Косово није држава, Косово је де факто протекторат. Онда зашто хоће да створи властиту војску? Потребна је јасна реакција међународне заједнице. Неке су ствари сасвим очигледне, а посредник о њима треба да износи јасан став . Верујемо да ће Косово остати део Србије и да ће српски народ на Косову и Метохији бити потпуно заштићен“, рекао Чепурин и додао да су добро познати притисци да се оно прогура у неке од међународних организација.

Говорећи о питању Косова и Метохије и Резолуцији СБ УН 1244, која је, како наводи, „темељни документ који су сви прихватили и који је основ за решавање косовског проблема“, Чепурин је оценио да је важно да Београд не признаје једнострани акт сецесије.

„Приступ Србије, став Србије имају и имаће кључни значај. Европска унија има неке оквире свог деловања које је утврдио Савет Безбедности УН, које треба да поштује. Не би требало да на своју руку предаје неке надлежности косовским властима. Када немамо другог решења, немамо сагласности, треба да чувамо оно што имамо“, рекао је Чепурин.

Према његовој оцени, договори из Бриселског споразума, документа који може да допринесе решавању проблема на Косову, се лоше реализују.

Чепурин је навео да је један од најважнијих делова тог споразума формирање Заједница српских општина, као и да кашњење у њеном оснивању представља проблем.

„Заштита права Срба и стварање Заједнице – то су, са моје тачке гледишта, кључне ствари за напредак дијалога Београда и Приштине. Имамо много проблема који би требало да буду решени уз помоћ међународне заједнице – проблем отимања имовине, рушења српских кућа. Друга ствар су српске избеглице са Косова. Опет исто – постоје споразуми и потребно је стварати услове. Треће је очување српског верског културног наслеђа“, рекао је Чепурин.

„Генерално, као прво, треба да идемо напред без сукоба, без крви. И тако тражимо да решимо те проблеме на миран начин. Друга ствар, која је битна – то су права Срба на Косову. И овде врло важну улогу има Заједница српских општина. У Бриселу је потписан докуменат, и кад говоримо да треба да се настави дијалог Београда и Приштине, мислимо да се морају испунити већ постигнути договори“, рекао је руски амбасадор у Београду.

Он је додао да су сви свесни да је „људима на Косову и Метохији врло важно да имају посао, плату за рад, да издржавају децу, да преживе“.

„Када је таква економска ситуација и на југу и на северу Косова, онда наравно нема основа за велики оптимизам. А кад говоримо да се 300-350 милитаната са Косова сада налази у Сирији – онда шта очекује овај регион када се тај рат заврши? Због тих фактора не можемо да разговарамо мирно, рационално и са оптимизмом. Али ако имамо ове проблеме, треба да их некако решавамо“, рекао је он.

Говорећи о односу Србије и Русије Чепурин је рекао да су односи две суверене земље успостављени пре више од 500 година и да „сваки пут када се Србија налази у компликованој ситуацији и нема коме да се обрати, обраћа се Русији, и Русија колико може се труди да јој помогне“.

„Трудимо се да Србији на сваки начин помажемо када је то могуће. Желели смо да изградимо Јужни ток, али ЕУ то није допустила. Имамо режим слободне трговине, који је јако користан за Србију. И више других погодности, споразума. Сарађујемо са Србијом, и наша сарадња није уперена ни против кога. Нема ваљаних разлога да би неко покушавао да наруши наше односе. А и Косово је важан елеменат. Подржавамо став Србије, трудићемо се да учинимо оно што ће Србима највише користити“, рекао је Чепурин.

(Бета, ТВ Мост)

www.nspm.rs/hronika/aleksandar-cepurin-eu-ponestaje-snage-da-resi-probleme-izmedju-beograda-i-pristine-verujem-da-ce-kosovo-ostati-deo-srbije-kosovo-nije-drzava-vec-protektorat.html

Прочитај без интернета:
7 гласовa