Један од првих потеза новопеченог „косовског“ премијера Рамуша Харадинаја био је распуштање Комисије за демаркацију границе са Црном Гором. За званичну Подгорицу тај спор је — „завршена ствар“

У разговору за Глас Америке, Харадинај је такође рекао да ће наћи друге стручњаке, а не оне који су то у прошлости радили.

„Споразум, по мени, има грешке, вјерујем да ћемо те грешке идентификовати, сигурно ћемо урадити нову експертизу, дакле довешћемо друге стручњаке а не оне који су у прошлости радили као што су Мурат Меха и остали, и они ће наћи истину, јер споразум је погрешан“, нагласио је Харадинај.

Нови премијер „Косова“ иначе је, како преноси приштински портал „Газета“, одмах распустио Комисију за демаркацију границе са Црном Гором и поставио Шпејтима Булићија за новог шефа будућег тима који ће бити задужен за то питање.

Такође, професор међународног права у Приштини Африм Хоти предложио је да уколико Црна Гора не прихвати разговор о поновном разграничењу са Косовом, онда то питање треба упутити Међународном суду за арбитражу са сједиштем у Хагу.

Подсјећања ради, Црна Гора и тзв. република Косово су Уговор о разграничењу потписале августа 2015. године у Бечу, при чему је Уговор до данас потврдила само црногорска страна, али не и косовска, јер се томе оштро противила управо тадашња опозиција у Приштини, на челу са странком Рамуша Харадинаја, новог премијера.

Што се пак црногорске стране тиче, тренутно се чини да нема неких превеликих тензија. За Црну Гору је званично, како кажу, то питање завршено, а црногорски званичници не крију да имају јако добре односе са Косовом, па је и црногорски шеф дипломатије Срђан Дармановић саопштио како вјерује у демократски капацитет Косова.

„Имамо јако добре односе са Косовом и не сумњамо да ће се тако наставити. За Црну Гору ово питање је завршено и нећемо се више на то враћати. Вјерујемо у демократски капацитет институција у Косову и стрпљиво ћемо чекати коначно рјешење разграничења са Косовом“, навео је Дармановић.

Ипак, објективно говорећи, најприје ће бити да осим вјере у „демократски капацитет Косова“, црногорске власти тренутно превасходно рачунају на притисак одређених фактора међународне заједнице на Косово по овом питању, а прије свега НАТО и ЕУ.

Истини за вољу, из НАТО-а су одмах 7. јуна, само два дана након званичног приступања Црне Горе том војном савезу саопштили да се НАТО не мијеша у питање границе Косова и Црне Горе.

„НАТО нема директну улогу када је у питању демаркација граница — ни међу својим чланицама, ни између других држава; линија разграничења је билатерално питање заинтересованих страна“ стоји у одговору НАТО-а упућеном тада америчком Радију Слободна Европа, на питање да ли је за тај Савез прихватљиво да Црна Гора, њена нова чланица, поново отвори питање демаркације са Косовом.

Ипак, тренутно охрабрење за Црну Гору је што, по свему судећи, из Европске уније не размишљају истовјетно као и НАТО, па је њемачка канцеларка Ангела Меркел у честитки поводом избора за премијера Косова Рамушу Харадинају поручила да су дијалог са Србијом и демаркација границе са Црном Гором међу кључним корацима за „јачање европске перспективе Косова“.

Челник покрета „Слобода народу“ Бошко Вукићевић за Спутник каже да понашање Подгорице у овом питању потврђује тезу да је Црна Гора држава ограниченог суверенитета.

„Самим признањем лажне државе Косово, забадајући тиме нож у леђа Србији, црногорски режим је показао да не води рачуна о национални интересима и о миру у кући, већ да се руководи интересима других држава који га на неки начин држе у шаци“, тврди Вукићевић

Према његовом виђењу, све упућује да је режим у Црној Гори ограниченог суверенитета и да се његова власт може сузити само на контролу институција које се користе у политичке сврхе и за репресију над неистомишљеницима, док се са друге стране питања спољне политике као и она која се односе на одбрану граница земље препуштају на вољу и одлучивање страном фактору.

„То је срамно, а додатну дозу озбиљности ситуације придодаје чињеница да је лице које пријети територијалној цјеловитости Црне Горе и које ућуткује црногорске званичнике освједочени криминалац и ратни злочинац. С тога црногорским властима једино преостаје да објасне људима који их подржавају, и који су их гласали: на који начин они бране државне и националне интересе“, закључује наш саговорник.

rs.sputniknews.com/analize/201709161112694474-Pristina-Podgoriica-Haradinaj/

0 гласовa