Благодатни огањ, пламен са Христовог гроба у Јерусалиму, за тачно седам дана, а другог дана Васкрса, стићи ће у три манастира на Косову и Метохији, након што на Велику Суботу стигне у Србију, праћен званичном државно-црквеном делегацијом у којој ће бити и представник Канцеларије за Косово и Метохију, Душан Јововић, саопштила је данас Српска православна црква. Благодатни огањ стиже у Грачаницу, Високе Дечане и Пећку Патријаршију, а трећи дан Васкрса и у манастир Сопоћани, који је такође део постојеће Рашко-призренске епархије. Благодатни огањ се истовремено шаље и у Бања Луку, Цетиње, Подгорицу и Пакрац, и Црква је за овај подухват истакла подршку Јерусалимске и Руске патријаршије, као и више личности из Србије и Руске Федерације.

Благодатни огањ ће прво стићи у манастир Грачаница, у понедељак, 13. априла у 9 часова, потом, у поподневним сатима и у манастир Пећка Патријаршија, да би коначно, на вечерњој служби, био и манастиру Високи Дечани.

Свечан дочек огња биће претходно организован у Храму Светог Саве у Београду у 23 часова, уз постројену гарду Војске Србије, где ће бити предат патријарху Иринеју, који ће га са свештенством и у присуству највиших државних представника, поделити грађанима, након чега започиње Васкршње јутрење, а тачно у поноћ и Васкршња Литургија, коју ће предводити сам патријарх.

Како је саопштила СПЦ, делегација коју предводи владика славонски Јован и помоћник директора Канцеларије за Косово и Метохију, Душан Јововић, отпутоваће на Велики петак у Јерусалим, да би наредног дана учештвовали у молитвеном дочеку силаска Благодатног огња.

Поред Благодатног огња из Јерусалима се доносе и два часна крста, као наставак традиције њиховог доношења која је започета са благословом патријарха Павла, 2006 године. Један часни крст ове године намењен је за манастирску цркву Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу и биће предат 22. априла на 70. годишњицу пробоја Јасеновачког логора, а други је намењен храму Васкрсења Христовог у Пребиловцима, где ће бити предат 9. августа.

„Планирано дело има Наш благослов и пуну подршку три Патријаршије – древне Јерусалимске, Сестринске Руске и наше Српске, али пројекат би био неизводљив без несебичног ангажовања више благоверних личности из Србије и Руске Федерације, чије добротворство и труд у свему заслужују сваку похвалу,“ саопштене су из СПЦ речи Патрјархове.

Организацију званичног учешћа српске делегације на Ускршњим свечаностима у Јерусалиму помогли су Фонд апостола Андреја Првозваног из Москве и Центар националне славе из Санкт Петербурга, док је преношење Благодатног огња специјалним авионом из Јерусалима у Београд организовао московски Фонд Светог Василија Великог.

О благодатном огњу

Црква верује да је тзв. Силазак Благодатног Огња највеће чудо у Јерусалиму, које сваке године године у исти дан и сат, скоро два миленијума, сведочи Васкрсење Христово и доказ Његовог вечног присуства. То је догађај који се сваке године јавља око подне, само на Велику Суботу (по јулијанском – црквеном календару), на Исусовом гробу. Предања казују да се огањ јављао још од времена изградње Константиновог храма (326–336. године после Христа), али, поуздана писана сведочанстава о овом догађају датирају од пре 1200 година.
Припреме у цркви Гроба Господњег

У јутро Велике Суботе гасе се сва кандила у Храму. Потом комисија, чији су чланови представници свих хришћанских заједница, власти државе Израел и људи из муслиманске породице која покољењима чува ред у Цркви Васкрсења Господњег, прегледа Цркву Гроба Господњег (Кувуклију), како би се уверили да се у њој не налази ништа чиме би се вештачки изазвао пламен. Ова провера траје од 10:00 до 11:00 сати. У 11:00 чланови комисије затварају врата Цркве и печате их печатом од чистог воска. Тачно у подне, у Храм улази православни грчки патријарх и почиње света литија која три пута обилази Свети Гроб. Типик по којем се врши служба силаска непромењен је од 15. века. По завршетку литије, Гроб се отпечаћује и сасудочувар (скевофилакс) уноси у њега угашено неугасиво кандило које ће бити упаљено Светим Огњем. Патријарх потом скида своју архијерејску одежду у знак понизности и страхопоштовања према Исусу Христу и остаје обучен у бели хитон. Узима 4 снопа од по 33 свеће и у потпуном мраку улази у Гроб. Са њим улази и представник Јермена, који има право да се налази у предпросторији, одакле мотри на патријарха. Патријарх чита нарочите молитве којима се, у име свих православних, моли

Распетом Христу да и ове године пошаље Свети Огањ, као сведочанство Својег Васкрсења и као знак правоверности стада православног.

Јерусалимски Патријарх Диодор И овако је у једном интервју 1998. године, описао појаву Благодатног огња: „Док се молим, некада одмах, а некада после извесног времена, из самог средишта камена на којем је лежало Исусово тело, извире нека неодређена Светлост. Обично је плавичаста, али боја може да се промени и да поприми разне нијансе. Не може се описати људским речима. Светлост се излива из средишта камена, као што се магла диже са језера; Изгледа као да је камен прекривен влажним облаком, али то је Светлост, нестворена, чудесна, благодатна, дар Господњи.“

Светлост се сваке године другачије понаша. Понекад само прекрије плочу, а понекад обасја читаву капелу, тако да људи који стоје у храму, виде да цео Гроб сија, да је испуњен светлошћу. Потом се светлост подиже и обликује стуб у којем се налази пламен другачије природе. Пламен прво пали неугасиво кандило на Гробу Господњем и свеће које у рукама држи патријарх. Кад прими пламен патријарх излази и предаје га најпре јерменском, потом коптском патријарху, а онда и свим верницима у цркви. Ова светлост, Благодатни огањ, у почетку уопште нема особине ватре, не спаљује и не пече и тек после неколико минута поприма особине пламена. Некада се пламен шири по храму, бљескајући у свим правцима, као муња или блиц и пали свећице које верници држе. Кад се Патријарх појави са Светим Огњем, настаје невиђено одушевљење верника. Понекад се Благодатни огањ јавља у виду пламених језичака који извиру из зидова Цркве, док други пут пламене лоптице буквално лете Црквом.

Дешава се да у рукама верника букет свећица плане сам. Сама се пале и кандила на Голготи, у православној цркви Распећа Христовог, која се налази на спрату храма.

Извор: Српска православна црква

kossev.info/strana/arhiva/blagodatni_oganj_i_u_manastire_na_kosovu_i_metohiji_za_vaskrs/4466

Прочитај без интернета:
3 гласa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ