Највећу насипну брану у Европи,  Газиводе у општини Зубин Поток, изградила Србија!

Зубин Поток –  општина је формирана 1987. године, мада је као општина постојала све до 1965. године у данашњим границама, када је укинута и припојена општини Титова Митровица

Пише: Зоран Влашковић 

Брана почела да се гради  у другој половини фебруара 1972. а акумилација почела да се пуни децембра 1977. године.

– Српска домаћинства још нису остварила правичну надокнаду за одузету земљу.

– Још увек далеко од наводњавања планираних 77.000 хектара косовских поља.

– Изграђена кредитом од 45 милиона америчких долара.

Апсолутно нема ниједног аргумента да брана Газиводе ( језеро и ХЕ Газиводе) у Ибарском Колашину падне под капу Приштине. Пре свега, месно брана припада општини Зубин Поток, Србија је враћала кредит Међународној банци из Вашингтона а Срби чија су имања узета у бесцење а српски народ, буквално протеран са подручја акумулације, још није остварио до данас правичну новчану надокнаду.


Језеро Газиводе дугачко је 23 километра.

Прошло је више  од четири деценије од почетка  градње највеће насипне бране у Европи, Газиводе на реци горњег тока реке Ибар у Ибарском Колашину на северозападу Косова и Метохије. Брана је грађена  кредитом Међународне банке из Вашингтона од 45 милиона америчких долара  са роком враћања од 24 године, односно до 2000. године. Тадашња Федерација је преузела обавезу враћања кредита.

Превасодни циљ  изградње овог  капиталног објекта је био наводљавање  више од 77.000 хектара плодних косовских поља, затим коришћење техничке воде за потребе Косовских термиоелектрана у Обилићу као и производња електричне енергије на ХЕ Газиводе инсталисане снаге 36 МW. Поред  тадашње велике насипне бране на Ибру грађена је истовремено и мала брана Придворице , километар испод, за потребе наводњавања косовских поља и за потребе ТЕ у Обилићу…

Но, како многи тврде позадина изградње бране Газиводе, у чисто српској средини, је била да се плански исели српско становништво поред Ибра од Газивода до Рибарића и да се српска села на Мокрој Гори одсеку од света.! Тај план у пракси је скоро  у потпуности постигнут!

Брана на језеру Газиводе. Фото: Зоран Влашковић

Када се овоме дода да је  становништву, коме је одузета имовина за потребе акумулације, исплаћивана неправична новчана надокнада за одузету имовину, један ар вредности кутије цигарета,  и да ниједном домаћинству није обезбеђен адекватни смештај након потапања кућа онда слика о планском протеривању Срба из вековног  српског краја постаје јаснија.

Експропирација , боље рећи отимање најплодније  српске земље поред Ибра  на месту акумулације , обављена је за 1.050 хектара.

Воде акумулације  језера  Газиводе потопилиле су 60 домаћинстава са близу 400  становника а село Чпиље је у потпуности избрисано  са лица земље као и делови села Резала и  Брњак. Бројна домаћинства ни до данас нису добила никакву надокнаду  за одузету имовину.

Становништво  се под принудом исељавало, по цичи зими децембра 1977. године када је акумулација почела да се пуни а домаћинства су била без икаквог унапред обезбеђеног смештаја. Од мраза и туге  горштацима је  душа пуцала!  Забележен је и случај смрзавања у камиону земљорадника  Радоја Гаљка из Резала након напуштања куће.

Инфорграфика: Зоран Влашковић / КМ Новине

Скупштина општина Зубин Поток више пута је званично тражила од највиших републичких органа да се историјска неправда, према силом прилика протераном српском народу са подручја језера Газиводе, обави поновна правична новчана надокнада али  све је остало на томе. Није могао да се оствари ни захтев Зубиног Потока да се седиште “Ибра Лепенца“ из Приштине премести у Зубин Поток и да  сиромашна општина  убира средства од свог природног богатства. И данас општина Зубин Поток од свог највећег богатства скоро да нема никакве користи осим тридесетак запослених у ХЕ Газиводе.

Од планираних 77.000 хектара наводњавања косовских поља није остварено ни два одсто  па тако није остварен ни гломазни пројекат о наводњавању косовских поља, назван “Ибар – Лепенац“.

author-picАутор: Зоран Влашковић

Дугогодишњи је новинар листа „Јединство“ који се до 1999. године штампао у Приштини. Вишеструки је добитник награде матичног листа за најбољег новинара године. Аутор је три књиге о Косову и Метохији.

Први је обишао караулу Кошаре после окупације КиМ од стране НАТО-а, први фотографисао немачке војнике окупаторских снага на бункерима из Другог светског рата које су такође Немци саградили на северу КиМ. Данас је сарадник многих гласила у Србији али и широм света где се издају листови на српском језику.

Рођен је и живи у Косовској Митровици.


Припремиле: КМ Новине
0 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ