ЈАЊА ГАЋЕША

Шта ће садржати питања косметских Срба из прогласа који ће се читати уочи дешавања у Дому културе у Грачаници

Уочи сваке позоришне представе или неког другог културног догађаја у Дому културе у Грачаници читаће се проглас који ће говорити о томе да смо ми – Срби са Косова и Метохије – слободни људи, и да све оно што се у тој институцији дешава јесте манифестација слободе и слободног изражавања. Основна порука тог прогласа јесте да немамо права да ћутимо на сва понижења које нам дневно приређује такозвана косовска администрација.

Повод за организовање конференције за штампу где је то речено било је тај што је такозвана косовска царина одузела аутомобил Ненаду Тодоровићу (на слици сасвим доле), директору Народног позоришта из Приштине, које тренутно ради у Грачаници. Ауто му је одузет у месту Кичић, у близини Косовске Митровице, када је кренуо на посао у Грачаницу. Тодоровић каже да је спорно било то што му је у пасошу као место пребивалишта уписана адреса из Приштине. Пасош му је издао МУП Београд, јер му је боравиште тада било у Београду. Његови документи су важећи свуда у свету, све је у њима потпуно легално, али је био немоћан да у том тренутку било шта уради. Тодоровић је рекао да се овде не ради о њему као појединцу, већ жели да укаже да су Срби са Косова и Метохије свакодневно жртве институција из Приштине и да је време да кажемо доста.

„Многи ћуте, уверен сам само зато јер нису сигурни да смеју да кажу. Колективна права се освајају индивидуалним борбама. Људи који воде одређене институције увек имају мало већу одговорност од оних који их не воде, и зато нећу да ћутим на неправду која нам се дешава. Зато ћемо под кровом ове институције да понављамо да нам је достојанство изнад тога да још једном проживљавамо криминално дело које нам спрема администрација из Приштине”, рекао је Тодоровић и додао да већ годину и по дана покушава да извади такозвану косовску возачку дозволу, али му увек недостаје још неки документ и враћају га са шалтера.

„УКРАДЕНИ“ АУТОМОБИЛ

Само два дана после поменуте конференције, три раднице Народног позоришта су такође имале проблем на путу Косовска Митровица – Пиштина. Прво су их пратила двојица мушкараца у ауту косовских регистарских ознака, покушавајући да их изгурају са пута, да би недалеко од Приштине пратњу и малтретирање наставила четворица мушкараца у другом аутомобилу. Ауто којим је управљала Иванка Симић има регистарске ознаке града из централне Србије, исто као и Тодоровићев ауто. Та два слова су често довољан разлог да на косовско-метохијским путевима Албанци крену да кидишу на Србе.

kimpozoriste02

Пре неколико година Мишко Милетић је из Краљева, где живи са породицом од протеривања, долазио у родни Липљан. На истом путу који помињем у тексту пратила га је група младића правећи му исте проблеме као и Иванки и њеним колегиницама. Његов ауто је имао регистарску ознаку „ПР”. Нашавши се у врло непријатној ситуацији, Мишко је одлучио да скрене са главног пута и да пољским путем стигне до српског села Доња Брњица. Стао је испред контејнера у којем су смештени припадници косовске полиције. Само што је почео да објашњава проблем, стигао је и ауто који га је пратио. Милетић је полицији показао на њих рекавши шта су све на путу радили. Видевши полицију, један од тих младића је почео да оптужује Милетића да му је пре бомбардовања украо ауто и да су га пратили, јер је он наводно препознао „своја кола”. Младић је имао 25 година и његова прича није имала основа јер испада да није имао ни 12 година када му је ауто „украден”. Милетић је покушао то полицији да каже, показивао је документацију, али му нису веровали. Одузели су му ауто и још претили да ће да одговара за крађу. Неколико месеци касније, после доста мука и перипетија, Милетић је успео да врати ауто.

Ако нас не туку, каменују, пале, пуцају на нас, то не значи да је све у реду – не значи да је на Косову и Метохији све мирно.

Моја пријатељица је почетком марта била у комбију који саобраћа на релацији Грачаница – Косовска Митровица, и прича да их је зауставила полиција у близини Вучитрна и више од сата малтретирала возача и путнике тражећи све и свашта, претећи казнама од неколико хиљада евра и шта све не. То су редовне линије којима се Срби из централног дела возе до Косовске Митровице. Власници тих комбија имају уредно регистроване фирме и „држави Косово” плаћају порез. Регистарске ознаке тих комбија су „РКС”. Од тада је прошло неколико дана и убеђена сам да је у међувремену још доста Срба доживело неку врсту шиканирања предстваника институција из Приштине.

ЧИЈИ СМО МИ ГРАЂАНИ?

Тодоровићу су његови радници испричали да их је полиција зауставила у октобру прошле године, када су се враћали из Зубиног Потока, где су играли представу, и терала их да постављају ланце да виде да ли знају то да ураде. Тек кад су њему одузели ауто, они су испричали ову непријатност.

Такве се сцене гледају у филмовима који говоре о томе како је неком народу било за време окупације. Тешко да ће се о нама филм снимити, јер се сви убише да нас убеде да све ово није окупација, већ успех који се тешком муком постиже у Бриселу. Тамо је и потписан споразум о слободи кретања. Зато и не добијамо никакву медијску пажњу нити се ко озбиљније тиме бави.

Нама не признају српска документа.

Нама не дозвољавају да добијемо “косовска” документа.

Ми не можемо нормално да живимо.

Наш живот је отежан на сваком кораку.

Чији смо ми грађани?

Ко смо ми, коме припадамо?

Ко треба да штити наша права?

Зашто је наш живот сваког дана тежи?

Где је наша слобода?

Чему служи овај институционални фашизам уперен против нас?

kimpozoriste03

Ово су питања на основу којих ће се написати проглас, који ће се читати уочи културних дешавања у Дому културе у Грачаници. Питамо се ко може да нам одговори на њих у условима какви јесу? Срби у приштинским институцијама, који су у коалицији са Хашимом Тачијем? Представници званичног Београда – прошли и ови садашњи – који су нас гурнули у те институције? Представници међународне заједнице, који су морали да режирају и наместе Рачак да би могли да нас бомбардују? Ко?

Питања су одлична и за почетак је добро да су јавно постављена. Док се не нађу одговори, лутаћемо у овој нашој галаксији тражећи свој Хјустон, своју базу којој припадамо, изнова понављајући да имамо проблем.

www.standard.rs/politika/34100-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE-%D1%81%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%B8%D0%BB%D0%B8,-%D1%85%D1%98%D1%83%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B5,-%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BC%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B5%D0%BC

5 гласовa