Кад будете читали ове редове, млади 21-годишњи Миодраг Ракић из Сушића, најзабаченијег села на Космету, и даље ће вредно цепати и слагати дрва код комшија Албанаца. Овом студенту који је завршио трећу годину Теолошког факултета у Београду не жури се назад у српску престоницу. До последњег часа и до почетка предавања биће уз оца земљорадника Стојка, мајку Радмилу и своје две сестре, Милијану и Анђелу.

У свом родном селу Сушиће, које се налази у брдима, десетак километара удаљено од првог маркета или полицијске станице, у коме је 27 кућа, у планинској забити, окружен шумом и небом, Миодраг Ракић користи сваку шансу да нешто заради и на летњем распусту. И помогне својој породици која је само у једној ноћи 2006. године остала без извора прихода, сва стока коју су имали, свих седам крава, нестало је без трага, а несрећни чувар стада нађен је ујутро – мртав!

Од тада су прошле године, а Миодраг који нема два срца – једно за љубав, а друго за мржњу – окренуо се будућности и одлучио да својој фамилији омогући једног дана неки лепши живот у завичају. Ни тада није мислио на себе.

Контакт

Миодраг Ракић станује у селу Сушиће, 38 236 Штрпце, Косово и Метохија. Број мобилног телефона на Косову је: +377 4558 7216. За београдску адресу и помоћ, „Вести“ остављају своје телефоне: +381 11 3193 771 или +381 11 3193 773. Хвала унапред.

Отишао је у Београд, уписао Теолошки факултет, дању уместо на предавања, често је одлазио у Велику Моштаницу, у општини Чукарица, где је на стоваришту утоварао угаљ, некада и по 12 сати. За 10 до 15 евра! Ноћу би се као илегалац увлачио у један од велеградских студентских домова где су му пријатељи „чували“ место. Док су други спавали, он је учио.

- Пријатељ је најбоља имовина у животу – рекао нам је при првом и једином сусрету Миодраг Ракић када је пре неколико месеци закуцао на врата „Вести“ молећи за помоћ.

- Хвала им јер једино тако сам имао кров над главом, ни ја од свог рада, а ни моја породица не бисмо могли да обезбедимо приватни смештај у српској престоници. Тамо је све прескупо за нас… Довијао сам се како знам и умем. И није ми ни тешко ни жао што ове најлепше године проводим између књиге и угља. Понекад, онако црн и прљав од истоварања, не могу ни отићи на предавања, док се не прокријумчарим до купатила у студенском дому. Ипак, после три године, схватио сам да је све могуће, све је надомак руке, само се човек не сме предати. Тешко је док не одлучиш, тада све препреке изгледају несавладиве. Али, када откинеш од себе неодлучност, отворе се пред тобом неслућени путеви. И тада ти свет више није ни мали, ни пун претњи.

Због ових речи, „Вести“ су одлучиле да затраже помоћ својих читалаца како би бар четврту годину свог студирања Миодраг провео као званични станар неког од студентских домова. Где би му било топло, где би могао да се окупа и да учи, као и његови вршњаци. Можда се неком од наших донатора његове осмице у индексу учине много већим и бољим од нечијих десетки. Можда ће неко од наших донатора да се сети и својих студентских дана и у то име обезбеди овом младићу с Косова и његовој фамилији лепшу будућност.

ПОЗИВ ДОНАТОРИМА

Ако желите да се укључите у неку од акција Хуманитарног моста, јавите се на мејл адресу: хмост@фрвести.цом. Добићете адресу и број телефона породице којој желите да помогнете и договорити се са њима о начину доставе донације. Информације можете да добијете и од новинара Хуманитарног моста на: +381 11 31 93 771 и +381 11 31 90 924.

www.vesti-online.com/Humanitarni-most/Sve-vesti/521768/Danju-radi-nocu-uci

Прочитај без интернета:
1 глас