Навршава се 112 година од убиства руског конзула на КиМ Григорија Степановича Шчербине.

– Без насиља не могу да прођу ни српске погребне поворке а Срби се стално убијају, пљачкају , отима им се имовина, застрашују се … – писао је у извештајима Москви први руски конзул у Косовској Митровици Григорије Степанович Шчербина на кога су Албанци извршили атентат 31. марта 1903. године.

Тежња Русије и њене дипломатије да помогне Србији у ослобођењу од Турака и очувању територијалног инетритета, односно Косова и Метохије у оквиру Србије, као и заштити српског становништва у јужној српској покрајини има дугу историју.

У јеку стравичног терора Албанаца над Србима крајем XX и почетком ХХ века руска дипломатија је одлучила да помогне Србији у мери у којој може. Поред тадашњих конзулата у Скопљу и Призрену Москва је одлучила да отвори и конзулат у Косовској Митровици.

Званично је то је учињено 7. маја 1902. године. Русија је тада за првог конзула у граду на Ибру именовала 34- годишњег Григорија Степановича Шчербина. Шчербина је већ био искусан чиновник у цариградској амбасади, посланик на Цетињу и вицеконзул у Скадру. Том раду у Скадру истакао се као велики заштитник Срба од албанског насиља и зулума.

Национална несрећа

Руски конзулат у Косовској Митровици почео је да ради почетком марта 1903. године, због јавне побуне Албанаца са читавог простора Косова и Метохије. Албанци су организовали бројне протестне скупове широм Космета. Највећи је био у Ђаковици, где је донета одлука – “ да се Шчербина прпотера из Митровице“. На другој страни Срби у Косовској Митровици нису крили велико задовољство сталним присуством руског конзула у граду на Ибру.

Бројне делегације Срба посећивале су Шчербину и саветовали га – “ да се причува и својим шетњама по граду не излаже опасностима.“ Од њега се чуо и овакав одговор – “ Нисте ви Срби срећни да ја погинем. Моја смрт донела би вама слободу“.

Од самог почетка рада Шчербина је почео да шаље извештаје у Москви о страдању Срба, убиствима, силовањима, пљачки и паљевини српске имовине, уз констатацију, “да без насиља не могу да прођу ни погребне српске поворке“.
Због противљења према пристиглом руском конзулу Албанци су увелико почели припреме за напад на Митровицу ( Шчербина). Први удар доживели су Срби у Вучитрну, а онда је дошла на ред Митровица. Шчербина је одмах послао депешу Москви и Београду о опсади Митровице. Митровица је нападнута 30. марта 1903. године. Напад овог дана је одбијен а у њему је настрадало 200 – 300 Албанаца.

Следећег, 31. марта, на ширењу вести о поновном нападу на Митровицу руски конзул Шчербина са пратњом креће у облазак положаја на јужном делу града. По повратку, у близини старе Железничке станице у јужном делу К. Митровице, испод Баира, у њега пуца хицем у леђа турски каплар Арбанас Ибрахим Халит, из околине Гњилана. Каснијом истрагом и испитивањем атентатора дошло се до сазнања да је убиство починио по договору са албанским првацима са Косова .

После рањавања Шчербина бива пребачен у конзулат где је пао у грозницу. По наредби краља Александра Обреновића , у Митровицу је упућен из Београда доктор Војислав Суботић. Након послеоперативних компликација руски конзул умире иза поноћи 10. априла 1903. године, десет дана након рањавања. Смрт Шчербина Срби на Косову и Метохији су доживели као националну несрећу.

На испраћају посмртних остатака окупио се велики број Срба а у Скопљу су га дочекала 24 српска свештеника. Званични пратилац је био руски јеромонах Арсеније из ћелије светог Јована Златоустог са Свете Горе у својству игумана манастира Високи Дечани , којима су тада управљали руски монаси.

На 40- дневном парастосу одржан је говор на којем се износе чињенице о тешком положају Срба на Косову и Метохији. Време као пресликано данашње : – “ Србинове се светиње руше и обесвећују да би се повредли најнежнији осећаји верски и национални српски … У самој Рашко – Призренској митрополији порушено је преко 40 манастира и 290 цркава… Огњиште се српско раскопава, а имовина насилно отима само зато да би се Србин нагнао да напусти колевку своју и земљу отаца својих…”

Извештаји о страдању!

На место где је смртно рањен код старе Железничке станице на Баиру, у јужном делу Митровице, Шчербини је подигнут споменик у виду пирамиде и са његовим ликом. На бронзаној плочи на споменику исписано је – “ Григорије Степанович Шчербина , руски конзул, рођен 1868 године, а погинуо 1903. године “.

Деведесетих година прошлог века споменик Шчербину је са Баира премештен испред зграде општине такође у јужном делу Митровице. Урађена је и лепа кована метална ограда око споменика. Бронзана плоча са споменика чувала се у храму Светог Саве у јужном делу К. Митровице.
Међутим, сва обележја везана за Шчербина уништили су Албанци. Споменик испред општине је један Албанац однео и уградио и зид куће и то у ужрм центру јужног дела града. Албанци су 2001. године срушили и зграду руског конзулата, сто метара од храма Светог Саве а на њеном месту подигли тржни центар !

У рушењу и паљењу храма светог Саве 17. марта 2004. године, у великом мартовском албанском насиљу на Косову и Метохији, уништена је и бронзана плоча на којој је била исписана најкраћа биографија , рођења и смрти, руског конзтула у Косовској Митровицу Григорија Степановича Шчербина.

Срби поштоваоци Русије и Шчербина су подигли нов бронзани споменик Шчербини 2007. године на тргу Шумадија у центру северног српског дела Косовске Митровице. Изнад споменика данас се вијоре српска и руска застава. Руски конзул Шчербина који је дао живот за заштиту Срба сигурно то, заједно са Русијом, заслужује.

Зоран Влашковић – Срби на окуп


Припремиле: КМ Новине
4 гласa