Више од 19,5 сати у возу – од тога осам до Рашке, три сата чекања на железничкој станици у том месту, и онда још 8,5 до Београда, временски је скор новинарског путешествија пробним возом до Косовске Митровице, који се у београдску железничку станицу вратио у недељу у четири сата.

– Помпезно најављиван, воз, украшен мотивима српске културне баштине на Косову под заштитом Унеска, и са споља исписаном поруком „Косово је Србија“, на 21 језику, кренуо је у суботу ујутро са главне железничке станице у Београду, а државни и функционери железнице напустили су га већ у Топчидеру.

Воз је у Топчидеру напустио и добар део новинарских екипа, тако да су према Косовској Митровици кренули представници десетак медија, представници Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију, предвођени замеником директора Душаном Козаревим, „јесте – није“ саветником директора Мишом Вацићем, као и представницима Србија воза. Били су ту још и разни запослени на железници и државним институцијама, полиција у униформи и цивилу, недефинисани представници „служби“, као и домаћини воза, који су се трудили да новинарима изађу у сусрет, а био је и један обични путник, старији господин који, како је рекао, први пут од 1998. године одлази на Косово, одакле је родом. Воз је, по поласку, стајао у Топчидеру, Раковици, Реснику, Младеновцу, а онда је до Лапова саобраћао као „брзи“, што подразумева да се не зауставља на свим станицама, и ишао је брзином од „чак“ 50 километара на сат. Пушење је забрањено у возу, који је у децембру испоручен из Русије и то му је била прва вожња.

Воз је до Лапова стигао за два сата и 45 минута, и од те станице престајао је да буде „брзи“ и постао путнички, са стајањем на свакој станици и стајалишту. У Лапову су ушли и први путници, који су углавном путовали до Крагујевца, и ту је кондуктер наплатио и прву карту, а цена на тој релацији је 128 динара, доста јефтиније него за аутобус. Путници су улазили и на осталим успутним станицама, и сви су углавном изашли у Крагујевцу, у који је воз стигао у 12.15, после три сата и 45 минута вожње, а где се поново напунио путницима који иду за Краљево. У железничку станицу у Краљеву, где му је приређен дочек, воз је стигао у 14.25, и ту је направљено 25 минута паузе, замениле су се и посаде – машиновођа, кондуктери и возовођа, као и полицијска пратња.

Од Краљева до Рашке воз, који се поприлично напунио путницима, укупно је, како су кондуктери рекли, било 50 путника са купљеном картом.

Међу новинарима, функционерима и другим запосленим у Канцеларији за Косово и Метохију, као и представницима железнице, од почетка пута одвијала се полемика да ли ће воз бити пуштен да пређе на Косово. Већина запослених у државним службама били су оптимисти, и оним новинарима који су „типовали“ да од преласка нема ништа, предбацивали да су дефетисти и да све виде негативно.

По доласку у Рашку, око 16.30 часова, у воз улази културно уметничко друштво из Лепосавића, игра и пева, а захваљујући друштвеним мрежама, то изазива поприличну пажњу јавности, исто као и визит карта Вацића, објављена неколико сати раније, на којој стоји да је саветник директора Канцеларије за Косово и Метохију. Док је воз стајао у Рашки, у неким медијима се појавила вест да је пруга минирана, као и снимак нечега што су наводно биле мине, и то је био јасан знак да од преласка на Косово нема ништа.

Најнезахвалнији задатак у том тренутку имао је Козарев, који је морао да новинарима објасни зашто се не иде даље, који је разлог, и ко је донео одлуку. Молећи да се не укључују камере, он је објашњавао да је воз стао зато што „постоје безбедносне претње и сметње“ на деоници од Јариња (прво место са косовске стране) до Косовске Митровице, помињао „мине, тромблоне, бацаче разних калибара…“.

На упорна инсистирања новинара да да званичну изјаву и појави се пред камерама, Козарев је, после телефонских консултација са неким, ипак пристао, али није хтео да прецизира о којим „безбедносним сметњама“ је реч, тврдећи да ће то све у 18.30 рећи премијер Александар Вучић на конференцији за новинаре. Премијерову конференцију новинари и Козарев су одгледали заједно, у згради железничке станице Рашка, и онда је главна „звезда“ постао машиновођа Јеленко Стевановић, јер је Вучић рекао да воз не иде даље због тога што су добијене информације да косовска полиција жели да ухапси машиновођу. И сам Стевановић је био у чуду, откуд њега да ухапсе кад је толико пута одвезао воз у Косовску Митровицу, последњи пут пре четири дана. Он, наравно, није смео да говори за медије док не добије дозволу надлежних из Србија воза, а знајући да је то процедура која може да потраје, неко од новинара се сетио и позвао директора Медија центра Железница Србије Ненада Станисављевића, па је сагласност стигла у рекордном року. Машиновођа је дао изјаву, новинари се, пошто је температура испод нуле, вратили у композицију, послали извештаје и чекали полазак за Београд, који је био у 19.40 сати. Путници који су хтели у Митровицу, претходно су пребачени у аутобусе и отишли су, а путника према Београду није било, осим оног који је и кренуо ујутро, новинарских екипа и службених лица…

На главној станици, где воз стиже у четири сата после поноћи, за разлику од помпе при одласку, воз није дочекао нико од званичника… неколико железничара и дежурних полицајаца и пар људи који су дошли да превезу новинаре.

(Фонет – Давор Лукач)

www.nspm.rs/hronika/davor-lukac-kako-je-izgledalo-putovanje-vozom-kosovo-je-srbija-pompezni-polazak-i-tihi-povratak.html

0 гласовa