Приштина жели да постане чланица УНЕСКО, а истовремено тамошње власти одузимају право на имовину манастиру Високи Дечани, светињи из 14. века која је на списку Светске културне баштине те организације. Чак се спорних 23 хектара земљишта налази у оквиру специјалне заштићене зоне која би на Косову требало да је заштићена законом. „Вести“ незванично сазнају и да су судије овакво решење донеле под притиском, претњама, а нуђен је чак и мито, што је резултирало гласањем у ком је троје локалних судија прегласало двоје међународних.

Пресудом од 8. јула, стављена је нова тачка на 15 година дуг имовински спор. Скандалозна је и што се њом поништава одлука суда који је функционисао под међународном управом, а уједно отвара питање: Ако косовске институције одбацују надлежности које им је доделила међународна заједница и крше сопствене законе, шта ће се догодити са овим и другим имовинским споровима када странци напусте Косово?

У решењу до којег су дошле „Вести“ Посебна комора Врховног суда Косова поништава своју одлуку донету у корист манастира Високи Дечани из 2012. године, оглашава се ненадлежном, а странке у спору упућује да процес обнове пред Основним судом у Пећи.

На пресуду коју је потписао председвајући судија Сахит Сулејмани, Српска православна црква, ни Република Србија (такође, странка у спору) немају право жалбе. Дечанима је једино остало да правду траже у оквиру права загаратнованих уставом, односно пред Уставним судом Косова.

Насиље због одлуке

Када је мешовито судско веће којим је председавао судија Еулекса крајем 2012. године донело одлуку у корист СПЦ, српска светиња је данима била изложена демонстрацијама, најувредљивијим порукама и отвореним претњама. Братство је због екстремиста, али и руководилаца општине Дечани, било принуђено да први пут од 1999. године затвори капије манастира. У одбрани су учествовале и јаке снаге полиције и италијанског КФОР-а.

На мејлове и многобројне позиве редакције „Вести“ нико из манастира Дечани није одговорио.

С друге стране, председник општине Дечани, Расим Селманај, сматра да је одлука „фер и поштена“. Градоначелник, у чијој су општини „Вести“ усликале огромну заставу Велике Албаније закачену на Дом културе, члан је Алијансе за будућност Косова и близак сарадник Рамуша Харадинаја. Обојица су најављивали да ће грађани користити спорно земљште без обзира на одлуку суда.

С обзиром да без Рамушевог мига нико у тој странци не повлачи потезе, и у контексту дешавања на Косову где међународна заједница инсистира на успостављању Специјалног суда за ратне злочине ОВК, ова изнуђена судска одлука око манастирске имовине добија сасвим нову димензију. Може се тумачити и као диверзија, скретање пажње међународних представника… Али, ти исти странци, који воле да обилазе Високе Дечане, данима у Приштини ћуте.

Србија ће се жалити

Заменик директора Канцеларије за Косово и Метохију Душан Јововић каже да власти у Београду нису добиле званичну одлуку суда. Он подсећа да је „статус манастира Високи Дечани на удару свака два месеца: од тога чије је то културно наслеђе, до тога да је називају империјалном грађевином српске државе“.

- То је удар на братство и на манастир Дечани. Ако се испостави да је таква одлука суда донета, ми ћемо свакако уложити жалбу онима који стално понављају да СПЦ на Косову има посебан статус. Доношење овакве одлуке суда у време док трају бриселски договори и када би требало да се активира црква Светог Саве у јужном делу Косовске Митровице стварање је непотребне тензије – истиче Јововић и додаје да су власти у Београду поводом културне баштине у сталном контакту са представницима УНМИК-а на Косову.

Представници СПЦ истичу да је спорно пољопривредно земљиште од кључног значаја за самоодрживост манастира и безбедност.

Ништа од поравнања

Република Србије земљу је пренела у власништво манасиру Дечани уговорима у поклону из 1997, али друштвена предузећа Апико и Иљилира тврде да је њихова. У дугом процесу донета је одлука о поравњању (између манастира и УНМИК-а) где је договорено да манастир задржи имовину унутар специјалне заштићене зоне, а одустаће од потраживања имовине ван те области. На овај договор прво су се жалиле фирме, а сада и представници општине Дечани и косовске Агенције за приватизацију.

Кршење права

Двоје међународних судија сматрају да је одлука погрешна. У издвојеном мишљењу они кажу да је нетачна теза о одбијању надлежности суда. Саматрају и да оваква пресуда крши право на правично суђење загрантовано Европском конвенцијом о људским правима, те да угрожава ефикасност и кредибилитет правосуђа.

Слово на папиру

Члан 1. Закона о специјалним заштићеним зонама каже да ће осигурати заштиту српских православних манстира, цркава и осталих верских места, као и историјских и културних места која имају посебан значај за заједницу косовских Срба, као и за остале заједнице на Косову.

www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/507443/Decanima-otimaju-23-hektara

Прочитај без интернета:
2 гласa